U trenutku kada su se tenzije već neko vreme taložile ispod površine, stiglo je novo saopštenje iz Teherana koje je dodatno podiglo prašinu.
Iranska Revolucionarna garda tvrdi da drži čvrstu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i jasno poručuje da prolaz neće biti otvoren uprkos, kako navode, američkim pritiscima i provokacijama.
Ta poruka dolazi u kontekstu događaja koji su se nizali još od 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli ono što su opisali kao preventivne napade na Iran, nakon što su pregovori o nuklearnom programu zapeli u više rundi bez konkretnog ishoda.
Od tada, situacija se razvija u nekoliko paralelnih pravaca. Iran je odgovorio masovnim udarima, ciljajući Izrael i objekte povezane sa SAD širom Bliskog istoka.
Nije to bio izolovan potez, već, kako tvrde iz Revolucionarne garde, deo šire strategije koja uključuje niz koordinisanih operacija.
U tim operacijama, prema zvaničnim navodima, korišćena je kombinacija balističkih i krstarećih raketa, kao i samoubilačkih dronova.
Meta nisu bili samo pojedinačni objekti, već čitav spektar vojnih kapaciteta – od radarskih sistema do brodova i skladišta opreme.
Iranski izvori, pozivajući se na agenciju Tasnim, tvrde da su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima pogođene američke baze i takozvani tajni centri, uz podatak da je tom prilikom stradalo 37 američkih oficira. Te brojke, naravno, za sada ostaju predmet različitih interpretacija i potvrda.
Posebnu pažnju privukla je tvrdnja da je u severnom delu Indijskog okeana napadnuta flota nosača aviona Abraham Linkoln. Prema iranskom saopštenju, taj potez je primorao nosač da promeni poziciju i povuče se dublje u okean.
Uz to, pominju se i udari na američke baze u Zalivu, uz navodne značajne gubitke, mada detalji o razmeri tih gubitaka i dalje nisu nezavisno potvrđeni.
Zanimljivo je kako se u ovakvim situacijama informacije prepliću sa političkim porukama. Jedna strana govori o preciznim operacijama i strateškim pomacima, druga o nužnim bezbednosnim merama.
U međuvremenu, prostor između tih verzija ostaje prilično zamućen. Ono što je izvesno jeste da se Ormuski moreuz, kao ključna tačka za globalne tokove energije, ponovo našao u centru pažnje, dok se šira slika i dalje formira negde između saopštenja, analiza i terenskih izveštaja koji tek pristižu.
