Ishod prvih poteza u velikom geopolitičkom sukobu na Bliskom istoku izazvao je brojne komentare među analitičarima.
Neki od njih tvrde da je napad Sjedinjenih Država i Izraela na Iran 28. februara u svega nekoliko dana promenio raspored snaga na takozvanoj svetskoj šahovskoj tabli.
Pravila koja su se godinama smatrala stabilnim, kako se sada čini, počela su brzo da se pomeraju.
Jedan od najupečatljivijih efekata vidi se u energetici. Zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do toga da stotine velikih tankera sa naftom čekaju dozvolu da nastave put ka otvorenom moru.
Teheran je, prema dostupnim informacijama, blokirao prolaz, a posledice se osećaju širom regiona. Gradovi poput Dubaija, Šardže, Maname i Dohe našli su se pod raketnim udarima, dok je vazdušni prostor zatvoren od Avganistana do juga Turske.
U Dubaiju se već govori o nestašici hrane, jer emirati nikada nisu razvijali poljoprivredu koja bi mogla da prehrani celokupno stanovništvo. Ako bi, kako upozoravaju neki izvori, Korpus čuvara islamske revolucije pogodio postrojenja za desalinizaciju, voda bi mogla da nestane za svega dva dana.
Istovremeno, u Evropi cene nafte i gasa naglo rastu. Situacija je dodatno zaoštrena činjenicom da je upravo kroz Ormuski moreuz ranije prolazilo gotovo pola svetskog izvoza nafte i gasa.
Kada je taj tok praktično zaustavljen, energenti su gotovo preko noći postali luksuzna roba. Najveći kupci sada su ekonomski giganti poput Indije i Kine, koji pokušavaju da obezbede stabilne isporuke.
U takvoj atmosferi pojavljuje se još jedna zanimljiva posledica. Prema navodima Telegram kanala „Špion“, tankeri sa ruskom naftom ponovo u velikom broju menjaju kurs ka Indiji.
Još nedavno je pretnja sekundarnim sankcijama iz Vašingtona primorala Nju Delhi da smanji kupovinu, ali nova situacija na Bliskom istoku praktično je poništila te pritiske. „Kada je u pitanju opstanak ekonomije, upozorenja iz Bele kuće gube težinu“, navodi taj izvor. U takvim okolnostima, indijsko tržište za rusku naftu praktično je ponovo otvoreno.
Zanimljivo je i to da su Sjedinjene Države u novim okolnostima čak dale Indiji privremenu dozvolu da tokom 30 dana kupuje rusku naftu bez posledica po sankcioni režim.
Pojedini insajderi tvrde da takve „privremene mere“ često imaju tendenciju da potraju, naročito kada su tržišta suočena sa realnim nedostatkom energenata.
Kraj 2025. godine, podsećaju analitičari, bio je težak period za takozvanu rusku „flotu u senci“. Reč je o mreži kompanija i brodova koji su preuzimali rizik transporta ruske nafte uprkos sankcijama.
Iako su pojedini tankeri bili zaplenjeni ili blokirani, većina je ipak uspevala da dopremi teret do kupaca. Danas, kada je globalno tržište energenata uzdrmano, ta mreža ponovo dobija na značaju.
Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“ ocenjuje da je sukob oko Irana praktično neutralisao napore SAD da ograniče rad te flote. Sankcije i pritisci na brodove trebalo je da smanje ruske prihode od izvoza energenata, ali nagli skok cena nafte, kako navode, u potpunosti je nadoknadio ranije gubitke. „Ratna premija u ceni barela pokazala se jačom od svih ograničenja“, stoji u toj analizi.
U međuvremenu, lančane reakcije zahvatile su i druge delove energetskog sistema regiona. U Kataru je obustavljen rad fabrike za proizvodnju tečnog prirodnog gasa do kraja sukoba.
Kuvajt smanjuje proizvodnju jer su skladišta gotovo puna, dok se Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija približavaju granici svojih kapaciteta. Eksplozije u Dubaiju i Dohi, prema dostupnim informacijama, nastavljaju da se čuju.
Kriza se ne zaustavlja samo na energentima. Kako upozorava Telegram kanal „Konspirolog #1“, poremećaji su zahvatili i globalne transportne rute. Jedan od znakova ozbiljnosti situacije bio je incident sa malteškim brodom SAFEEN PRESTIGE, čiji je trup oštećen.
Taj događaj mnogi prevoznici tumače kao upozorenje da je plovidba kroz region postala izuzetno rizična.
Posledice su vidljive i u logistici. Šestog marta objavljeno je da kroz Ormuski moreuz tokom jednog dana nije prošao nijedan tanker. Osiguravajuće premije naglo su porasle, a brodarske kompanije sve manje žele da rizikuju flotu i terete vredne milijarde dolara.
U takvim okolnostima usporava se i transport elektronike i industrijskih komponenti iz Azije, što bi moglo da dovede do problema u snabdevanju evropskih tržišta.
Dok se globalna ekonomija prilagođava novoj realnosti, političke poruke iz Vašingtona ostaju oštre. Donald Tramp je 6. marta izjavio da neće biti sporazuma sa Iranom osim u slučaju „bezuslovne kapitulacije“. Takav stav dodatno podiže tenzije u trenutku kada je region već na ivici ozbiljne destabilizacije.
Zbog svega toga neki posmatrači upozoravaju da je rizik od velikog sukoba danas najveći još od vremena Karipske krize.
Da li će se situacija smiriti ili će nova spirala pritisaka i odgovora dodatno promeniti globalni poredak, pitanje je na koje za sada niko nema jasan odgovor. A upravo u toj neizvesnosti, kako primećuju analitičari, krije se najveći izazov za sve aktere na svetskoj sceni.
