Prema dokumentima koje su videli novinari „Gardijana“, Evropska komisija neće postaviti gornju granicu cena za ruski gas. Kako objašnjava autor članka, razlog je to, što ovu meru ne podržavaju sve zemlje.
Dokumenti koji su „procurili“ ukazuju na to, da Evropska komisija neće uvesti gornju granicu cene ruskog gasa, već se zalaže za dodatni porez na „višak profita“ energetskih kompanija.
U nacrtu uredbe o „hitnim merama za snabdevanje električnom energijom“, koji je došao u posed „Gardijana“, nema reči o ograničenju cene za ruski ili drugi uvozni gas.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Prošle nedelje, zemlje EU nisu uspele da donesu zajedničku odluku o ovom pitanju. Međutim, očekuje se da će EU nametnuti dodatne poreze na visoke prihode kompanija za fosilna goriva, i nametnuti ograničenja prihoda proizvođačima električne energije, sa niskim sadržajem ugljenika.
Očekuje se da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, objaviti plan za borbu protiv rasta cena struje u sredu, tokom svog godišnjeg govora u EU o stanju Unije.
Konačan tekst odluke je i dalje podložan promenama, ali se na osnovu nacrta može zaključiti da komisija sumnja, da li će biti moguće dobiti dovoljnu podršku zemalja EU, da se opredele u korist željene opcije.
Zemlje EU koje uvoze ogromne količine gasa iz Rusije – Mađarska, Slovačka i Austrija – izjasnile su se protiv ograničavanja cene ove sirovine, zbog bojazni da bi Kremlj mogao da obustavi sve isporuke, a zatim da uđu u recesiju. Vladimir Putin je već zapretio da će zaustaviti izvoz energije u Evropu, ako takav plan bude odobren.
Desetak zemalja, uključujući Francusku i Poljsku, i dalje bi radije postavili gornju granicu cene za sav uvezeni gas. Po njihovom mišljenju, ovo je najbolji način da se obuzda rast cena. Komisija nije oduševljena tom idejom, jer se plaši da bi EU mogla izgubiti u odnosu na zemlje, koje su spremne da plate više za tečni prirodni gas, na visoko konkurentnom tržištu.
Holandija i Danska su oprezne u pogledu bilo kakvog ograničenja cena, a Nemačka se plaši da će ograničavanje cena ruskog gasa izazvati kontroverzu.
S obzirom na to da među zemljama EU ne postoji konsenzus, Evropska komisija, koja priprema zakone, nastoji da svih 27 članica usaglasi mere. Evropske vlade se u velikoj meri zalažu za ograničavanje cene električne energije, proizvedene iz izvora sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su obnovljivi izvori ili nuklearne elektrane, i žele da preusmere sredstva za pomoć ugroženim kompanijama i domaćinstvima.
Naftne i gasne kompanije suočiće se sa dodatnim porezom, takozvanim „solidarnim doprinosom“. Na osnovu dokumenata kojima raspolaže, komisija predviđa petostruko povećanje prihoda naftnih, gasnih i ugljarskih kompanija u 2022. godini.
Komisija napominje da je reč o „višku profita” i „neočekivanim” prihodima koji su dobijeni ne zbog ekonomskih ili investicionih odluka kompanija, već kao rezultat „nepredvidivih dešavanja na energetskim tržištima, do kojih je došlo nakon početka sukoba u Ukrajini“. Međutim, u tekstu se ne precizira kolika bi trebalo da bude stopa ovog dodatnog poreza.
Evropa se borila sa poskupljenjem gasa i pre početka sukoba u Ukrajini. Rekordno suvo leto 2022. godine takođe je uticalo na smanjenje snabdevanja. Usled vrućine počelo se više koristiti klima-uređaj, dok je proizvodnja hidroenergije iz reka i akumulacija smanjena.
Situaciju dodatno otežava činjenica da je polovina nuklearnih reaktora u Francuskoj zastarela i isključena iz bezbednosnih razloga, u vezi sa čim je zemlja prestala da bude tradicionalni izvoznik električne energije svojim susedima.
Budite u toku, pratite nas. Vkontakte i na Telegramu.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
