Francuski predsednik Emanuel Makron možda ni sam nije znao šta je pokrenuo kada je u februaru rekao da se ne može isključiti slanje vojnih snaga u Ukrajinu, ocenjuje portal Politiko.
Iako je ta njegova izjava izazvala konsternaciju među zapadnim partnerima, pala je na plodno tlo prvenstveno u Baltičkim zemljama, koje su, zajedno s Poljskom, najglasnije upozoravale na opasnost koja vreba iz Kremlja.
Ubrzo nakon toga, britanski šef diplomacije izjavio je da Ukrajina ima pravo da se brani kada je govorio o oružju koje je Kijevu isporučio London, što je najpre bilo protumačeno kao dozvola da ukrajinske snage mogu da donirano britansko oružje, poput projektila velikog dometa Storm šedou, koriste za napade na ruskom tlu.
Reakcija Kremlja bila je vežba raspoređivanja taktičkog nuklearnog oružja, a sve je završilo američkim gaženjem ruske „crvene linije“, kada je predsednik SAD dopustio Kijevu da koristi američko oružje za napade na rusku teritoriju, ali u ograničenom obimu.
Takođe, Rojters je nedavno preneo i reči anonimnih diplomatskih izvora prema kojima bi Francuska uskoro mogla da pošalje vojne instruktore u Ukrajinu.
Odgovorio je ruski šef diplomacije Sergej Lavrov, koji je u utorak izjavio da bi svaki francuski vojni instruktor u Ukrajini bio legitimna meta za ruske oružane snage te izrazio uverenje da su francuski instruktori već na ukrajinskoj teritoriji.
Makronova kancelarija međutim nije komentarisala reakcije iz Kremlja, a francuski predsednik poslednjih meseci sve je oštriji po pitanju evropskih odbrambenih pitanja,a čak je poručio I da bi Evropa mogla da umre ukoliko ne bude imala snažniju i integrisaniju odbranu.
U međuvremenu, Francuska je nastavila sa svojim pojačanim odbrambenim pozicioniranjem u sklopu NATO-a, posebno kada su u pitanju mornaričke snage. Od izbijanja rata u Ukrajini, Pariz je sve više iskazivao spremnost da se snažnije uključi u vojna delovanja NATO-a.
Misija „Akila“ u Sredozemnom moru za francusku je mornaricu po mnogo čemu predstavljala prve korake u tom smeru. Po prvi put njihov nosač aviona „Šarl Degol“ na nuklearni pogon, koji opslužuje do 2.000 mornara i koji može da prevali 1000 milja dnevno, došao je pod operativnu kontrolu NATO-a.
Takođe po prvi put, francuski borbeni avionic „Rafal Marin“ leteli su od Jonskog do Baltičkog mora, što znači šest sati i 4.000 prevaljenih kilometara preko neba Evrope.
Misija „Akila“ zapravo je trebalo da pošalje poruku Rusiji da je Francuska spremna, ocenjuje Politiko.
Takođe, Pariz, koji je do rata u Ukrajini svoje vojne manevre vezivao za bivše francuske kolonije u Africi, sada nastoji da u NATO-u preuzme vođstva u operacijama borbene grupe tog saveza u Rumuniji.
Pre početka invazije 2022. godine, francuska udarna grupa nosača aviona mogla je da doplovi do Kipra, a da ni u jednom trenutku ne naiđe na ruske brodove. Ali, sada se francuski ratni brodovi počinju pripremati za susrete s ruskim brodovima već u Mesinskom moreuzu, morskom prolazu između Sicilije i Italije, koji spaja Jonsko i Tirensko more.
„Rusi paradiraju po celom Mediteranu. Znamo da su tu. Mi gledamo njih, a oni nas“, rekao je za Politilo poručnik Aleksandr Duguaj, oficir za vezu kanadske mornarice u sklopu francuske udarne grupe nosača.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
