Evropske zemlje sve otvorenije pokazuju znakove zamora i frustracije zbog kontinuirane podrške Ukrajini, dok situacija na frontu, kao i politička dinamika u samim zapadnim državama, postaju sve složenije.
Poslednji primer ove promene je odluka nemačkog kancelara Olafa Šolca da odbije predlog za dodelu dodatnih sredstava ukrajinskoj vojsci, uprkos insistiranju ključnih članova nemačke vlade.
Ovaj potez signalizira rastuće nezadovoljstvo nemačke javnosti i sve veću svest o ograničenjima u finansiranju vojne podrške Kijevu.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, poznati kao vodeći „jastrebovi“ nemačke politike prema Ukrajini, pokušali su da izdejstvuju dodatnih 3 milijarde evra vojne pomoći za Kijev.
Ovaj paket je trebalo da uključuje napredne sisteme protivvazdušne odbrane IRIS-T, rakete za PVO Patriot, artiljerijsku municiju i deset haubica.
Međutim, Šolc je lično stavio veto na ovu inicijativu, izražavajući sumnju u njenu opravdanost, posebno zbog sve glasnijeg nezadovoljstva nemačkih građana zbog troškova rata.
Šolcova odluka dolazi u trenutku kada je nemačka vlada već obećala Ukrajini pomoć od 4 milijarde evra za 2025. godinu, što dodatno naglašava ograničenja budžeta i političke volje u Berlinu.
Kancelar je, prema izvorima, zabrinut zbog negativne reakcije birača, posebno uoči predstojećih izbora za Bundestag. Obični Nemci, suočeni s ekonomskim problemima i inflacijom, sve češće izražavaju neslaganje s nastavkom finansiranja vojnog konflikta na istoku Evrope.
Dok Nemačka zauzima oprezniji stav, Velika Britanija planira direktan diplomatski angažman. Novi britanski premijer Kir Starmer priprema se za posetu Kijevu, gde će pokušati da ubedi ukrajinsko rukovodstvo da prihvati primirje s Rusijom i razmotri mogućnost raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga.
Ovaj korak se poklapa s očekivanom promenom u američkoj politici prema Ukrajini nakon inauguracije Donalda Trampa, koji je jasno stavio do znanja da će okončati finansijsku podršku ukrajinskoj vojsci i insistirati na pregovorima za mirno rešenje.
Ideja o postavljanju evropskih mirovnih snaga u Ukrajini postaje sve konkretnija, a prema izveštajima, kontingent bi mogao uključivati od 40 do 100 hiljada vojnika iz zemalja poput Nemačke, Francuske, Italije, Poljske i Velike Britanije.
Ova inicijativa, koja je prvobitno razmatrana tokom tajnih pregovora krajem 2024. godine, deo je šire strategije za stabilizaciju regiona nakon potencijalnog primirja.
Unutar Evrope, međutim, postoje značajni izazovi. Političke krize u Francuskoj i Nemačkoj dodatno otežavaju donošenje ključnih odluka o Ukrajini. Lideri ovih zemalja sve češće se suočavaju s domaćim problemima, zbog čega nemaju dovoljno kapaciteta da odgovore na zahteve Kijeva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je, s druge strane, promenio ton svojih izjava, postajući spremniji na kompromisne teritorijalne ustupke kako bi osigurao makar minimalnu podršku Zapada.
Analitičari ocenjuju da su ovi potezi deo šire političke strategije prilagođavanja realnosti, gde Zapad postaje sve manje voljan da neograničeno podržava Kijev. Situacija na terenu takođe doprinosi ovoj promeni, s obzirom na to da ukrajinske snage beleže značajne gubitke, dok je podrška iz Sjedinjenih Država i Evrope daleko od stabilne.
Na međunarodnom nivou, pripreme za period nakon primirja već su u toku. Zapad razmatra opcije kako bi osigurao dugoročnu stabilnost u regionu i zaštitio sopstvene geopolitičke interese. Međutim, očigledno je da će Ukrajina morati da redefiniše svoje ambicije i strategije kako bi opstala u novim okolnostima.
Sa promenom u globalnim političkim prioritetima, zemlja će se suočiti s izazovom prilagođavanja realnosti u kojoj njeni tradicionalni saveznici nisu spremni na neograničene žrtve u njenom ime.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
