Evropa je prošlost, Azija je budućnost: Američki zaokret ka Kini i Indo-Pacifiku istorijski je i trajan

Danas se oseća da uloga Evrope u svetskoj istoriji bledi, da je američki zaokret ka Kini i Indo-Pacifiku istorijski i trajan, i da prošlost pripada Evropi, a budućnost Aziji

Sve vreme do 20. veka (uključujući i njega), Evropa je izgledala kao centralni stožer svetske istorije. Zatim je usledio veliki građanski rat na Zapadu, tridesetogodišnji rat našeg doba (1914-1945), gde su se sve velike evropske sile – Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija – zajedno sa skoro svima ostalima, borile u nekim od najvećih bitaka u istoriji.

Rezultat je bio takav da su sve najveće evropske države bile okrvavljene. Sva evropska carstva su pala. Svi kolonijalni narodi bili su u velikoj meri oslobođeni i započeli su velike migracije ka matičnim zemljama. A Evropa je bila podeljena na Zapad predvođen Sjedinjenim Državama i sovjetski blok kojim je dominirala Moskva.

Ipak, čak i tokom tog četvorodecenijskog Hladnog rata, Evropa se smatrala glavnom nagradom u toj bici.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Budućnost pripada Aziji

U trenutku kada se Hladni rat završio trijumfom „slobodnog sveta“, Evropska unija, stvorena po uzoru na Sjedinjene Države, bila je u usponu, a gotovo sve novooslobođene evropske države počele su da se pridružuju NATO savezu. Ipak, danas se oseća da uloga Evrope u svetskoj istoriji bledi, da je američki zaokret ka Kini i Indo-Pacifiku istorijski i trajan, i da prošlost pripada Evropi, a budućnost Aziji.

Na kraju krajeva, Azija je dom najmnogoljudnijih država na svetu, Kine i Indije; šest od devet svetskih nuklearnih sila; gotovo svim velikim muslimanskim državama: Indoneziji, Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Turskoj i Iranu, kao i najvećim svetskim ekonomijama izvan SAD: Kini i Japanu.

A Evropa?

Velika Britanija je 2016. godine glasala za izlazak iz EU. Ovog leta, Britanci su se pridružili Australijancima i SAD u AUKUS paktu koji je poništio za Francusku dragoceni sporazum o izgradnji desetak podmornica na dizel pogon – i zamenio ih britanskim i američkim nuklearnim podmornicama.

Pariz je ovo shvatio kao „izdaju“, kao „nož u leđa“ od strane saveznika koje je general Šarl de Gol omalovažavao nazivajući ih „Anglosaksonci“. Ipak, formiranje AUKUS-a nesumnjivo je predstavljalo jasnu poruku gde Australijanci vide svoju budućnost – ne pored Francuske, već pored SAD.

SUKOB U STUDIJU: Legendarni doktor Nestorović razbio činjenicama vakcinalnog lobistu dr Tomislava Stevanovića – ŠOK RAZGOVOR

Ipak, ovo je bio najgori američki napad na našeg francuskog saveznika još otkako je predsednik Dvajt Ajzenhauer naredio Britancima i Francuzima da napuste Suec. Ali Ajk je 1956. imao izgovor da nije bio upozoren na britansko-francusku invaziju na Egipat i da su naši partneri u NATO-u postupili bez njegovog znanja ili pristanka.

U znak protesta zbog tretmana Francuske u sporazumu o podmornicama, predsednik Emanuel Makron opozvao je svog ambasadora u SAD, što nikada nije učinjeno otkako je Francuska priznala američke kolonije i priskočila im u pomoć tokom našeg rata za nezavisnost.

Štaviše, sporazum o podmornicama doveo je do otkazivanja velike zabave u francuskoj ambasadi u Vašingtonu povodom proslave 240. godišnjice Bitke u zalivu Česapik.

To je bila presudna britansko-francuska pomorska bitka u zalivu Česapik 1781. godine, u kojoj je pobedila francuska flota, što je omogućilo da se vojsci generala Džordža Vašingtona obezbedi pokriće dok je okruživala, granatirala i na kraju primorala na predaju vojsku genrala lorda Kornvalisa u Jorktaunu.

Rastakanje Evrope

Dok se Britanci nalaze izvan EU, a Francuzi otuđeni od svojih saveznika u NATO, Nemačka je u nedelju održala izbore na kojima je, po prvi put u svojoj istoriji, Hrišćansko-demokratska unija Konrada Adenauera, Helmuta Kola i Angele Merkel svedena na četvrtinu glasova nacionalnog biračkog tela.

Novi lider Nemačke, nakon višemesečnih pregovora koji slede, mogao bi biti lider socijaldemokrata, u koaliciji sa Zelenima. Ali čak ni takva vlada možda neće biti sastavljena do Božića. Nijedan od potencijalnih kancelara iz redova Hrišćansko-demokratske unije ili Socijaldemokratske partije nema ugled Merkelove, koja je u proteklih deceniju i po bila lider Nemačke, ali i de fakto lider Evrope.

A pogledajte sadašnje stanje u NATO-u, koji se nekada slavio kao najuspešniji savez u istoriji jer je tokom čitavog trajanja Hladnog rata uspeo da odvrati sve sovjetske planove o invaziji na deo Evrope koji je pripadao Alijansi.

Godine 2001. pozivajući se na član pet koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve, NATO se pridružio Amerikancima u napadu na Avganistan čiji je cilj bio obračun sa počiniocima napada od 11. septembra.

Ovog avgusta, 20 godina kasnije, svi naši saveznici u NATO povukli su se kada se avganistanska vojska raspala i nestala, a avganistanski režim doživeo kolaps. Naši saveznici iz NATO su tako učestvovali u sramoti američkog povlačenja i poraza. Ne samo da se centar političke gravitacije pomera iz Evrope ka Aziji, već i evropsko jedinstvo izgleda kao stvar prošlosti.

Otkako je Britanija napustila EU, Škotska razmatra odvajanje od Engleske. Katalonija i dalje razmišlja o otcepljenju od Španije. Sardinija razmatra otcepljenje od Italije. Poljska i Mađarska se sukobljavaju sa EU u pogledu unutrašnjih političkih reformi koje su navodno u suprotnosti sa zahtevima birokrata u Briselu.

Što se tiče zemalja članica NATO-a na jugu EU, Španije, Italije i Grčke, njihova glavna briga nije invazija Rusije nego tekuća invazija sa prostora čitavog Mediterana, iz Afrike i sa Bliskog istoka.

Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete  OVDE

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

Izvor buchanan.org