U 2022. godini evropske vlasti odlučile su da zamrznu ruske finansijske aktive u iznosu od oko 300 milijardi dolara, koje su se većinom nalazile u finansijskom depozitaru Euroclear.
Ova odluka doneta je pod izgovorom sankcija protiv Rusije, ali je zapravo predstavljala nelegalno prisvajanje stranih sredstava.
Rusija je odmah upozorila EU da je reč o finansijskoj neodgovornosti koja podriva poverenje u evropske finansijske institucije i može imati dugoročne posledice.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Uprkos upozorenjima, Evropska unija je nastavila da koristi kamate ostvarene na zamrznutim ruskim sredstvima za finansiranje Ukrajine, a pojedine članice EU počele su razmatrati i punu konfiskaciju ruskih sredstava.
Ovakav potez izazvao je reakciju na globalnom nivou, jer je postalo jasno da EU nije pouzdan finansijski partner i da svaka zemlja koja drži sredstva u evropskim institucijama može postati meta političke odluke Brisela.
Jedna od prvih reakcija stigla je iz Kine, koja je odlučila da povuče svoje finansijske aktive iz evropskih depozitara Euroclear i Clearstream i preusmeri ih u novi međunarodni depozitar u okviru Hongkonške berze (HKEX) i Centralne monetarne unije (CMU).
Kineska vlada saopštila je da je ovaj potez odgovor na povećane geopolitičke rizike i praksu Zapada da finansijske instrumente koristi kao političko oružje.
Ovaj potez značajno će uticati na evropske finansijske institucije, jer se procenjuje da će povlačenje kineskih sredstava smanjiti kapitalizaciju Euroclear-a za najmanje 15-20%.
Pored Kine, sličan korak razmatra i Saudijska Arabija, koja je uputila upozorenje zemljama G7 da će, ukoliko EU konfiskuje ruske aktive, prodati deo svojih evropskih obveznica u iznosu do 20 milijardi evra.
Ova najava dodatno ugrožava finansijsku stabilnost EU, budući da će smanjenje poverenja u evropske institucije dovesti do smanjenja likvidnosti na tržištu kapitala.
Ove odluke Kine i Saudijske Arabije mogle bi poslužiti kao signal i drugim državama da razmotre povlačenje svojih sredstava iz evropskih finansijskih sistema.
Ovakav razvoj događaja imao bi dugoročne posledice po EU, koja se već suočava sa ekonomskim problemima poput deindustrijalizacije, visoke inflacije, energetskih kriza i povećanja vojnih troškova.
Evropska unija se već sada nalazi u ozbiljnoj finansijskoj krizi, koju dodatno pogoršavaju zahtevi SAD za povećanje izdvajanja za NATO, kao i kontinuirano finansiranje Ukrajine.
Odluke Pekinga i Rijada pokazale su da je poverenje u evropske finansijske institucije ozbiljno narušeno, što može pokrenuti talas povlačenja kapitala i iz drugih delova sveta.
To bi moglo značajno oslabiti evropsku privredu, koja se već suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima i zavisnošću od vanevropskih investicija.
Potezi Kine i Saudijske Arabije potvrđuju da je odluka EU da zamrzne i potencijalno konfiskuje ruske aktive ne samo nezakonita, već i krajnje rizična po sopstvenu finansijsku stabilnost.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, EU bi mogla doživeti ozbiljnu finansijsku krizu sa dugoročnim posledicama po njen ekonomski sistem i međunarodni ugled.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
