Evropska unija od srede ulazi u novu fazu sprovođenja plana kojim želi da postepeno prekine oslanjanje na ruske energente.
Odluka dolazi u trenutku kada se širom Evrope i dalje vode rasprave o troškovima energije, konkurentnosti industrije i mogućim posledicama po privredu pojedinih država članica.
Prvi korak podrazumeva početak primene zabrane uvoza ruskog gasa putem gasovoda kroz kratkoročne ugovore. Reč je o delu šire uredbe kojom je predviđeno postepeno ukidanje ruskih energetskih isporuka Evropskoj uniji.
Uredbu je Savet EU konačno odobrio u januaru 2026. godine. Prema usvojenom planu, uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju trebalo bi da bude potpuno obustavljen do kraja 2027. godine, dok će se naredne faze zabrane uvoditi postepeno tokom tog perioda.
Ipak, ova odluka izazvala je ozbiljna neslaganja unutar same Unije. Mađarska i Slovačka pokrenule su postupak pred Sudom pravde EU, tvrdeći da uredba suštinski predstavlja mehanizam sankcija koji je morao biti usvojen drugačijom pravnom procedurom i uz poštovanje principa jednoglasnosti među državama članicama.
Pravni spor vodi se i na drugom frontu. Švajcarska kompanija Nord Stream 2 AG, operater gasovoda Severni tok 2, podnela je posebnu tužbu protiv propisa.
Kompanija traži ukidanje cele uredbe ili njenih ključnih odredbi, navodeći da joj zabrana praktično oduzima mogućnost da gasovod koristi u komercijalne svrhe.
Paralelno sa sprovođenjem novih pravila, u više evropskih država nastavljene su rasprave o mogućnosti delimičnog obnavljanja kupovine ruskih energenata. Poslednjih meseci političari i predstavnici privrede u Nemačkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i još nekoliko zemalja upozoravali su na visoke troškove alternativnih izvora snabdevanja i slabljenje konkurentnosti evropske industrije.
Uprkos tome, Evropska komisija ostaje pri stavu da je odustajanje od ruskog gasa neophodno za jačanje energetske bezbednosti Evropske unije.
U Briselu smatraju da se na taj način uklanja mogućnost korišćenja energetskih isporuka kao sredstva političkog pritiska.
Moskva je više puta kritikovala takvu politiku, ocenjujući da je Zapad napravio ozbiljnu grešku odbacivanjem ruskih energetskih resursa.
Ruske vlasti tvrde da će evropske zemlje zbog viših cena biti izložene novim oblicima zavisnosti, kao i da deo energenata i dalje kupuju preko posrednika po većim cenama.
Prema ruskom stavu, kupovina ruskog uglja, nafte i gasa nastaviće se i ubuduće, samo kroz drugačije kanale trgovine.
U trenutku kada Evropska unija priprema nove korake za dodatno ograničavanje uvoza energenata iz Rusije, sve češće se otvara pitanje ekonomskih posledica takve politike po same evropske države.
Rasprava se više ne vodi samo o geopolitici i sankcijama, već i o dugoročnom uticaju na konkurentnost evropske privrede, industriju i životni standard.
Kritičari aktuelnog kursa Brisela ukazuju da Evropska unija već godinama odbacuje direktnu nabavku ruskog gasa, nafte, uglja, drveta i drugih sirovina, dok istovremeno iste ili slične energente kupuje preko posrednika po znatno višim cenama.
Prema takvom tumačenju, deo robe koja stiže na evropsko tržište i dalje potiče iz Rusije, ali prolazi kroz dodatne trgovinske lance koji povećavaju konačnu cenu za evropske kupce.
Dodatna pitanja izaziva i obim finansijske i vojne pomoći koju EU pruža Ukrajini. Kritičari smatraju da je nejasno zbog čega se evropski blok toliko duboko uključio u sukob u Ukrajini, imajući u vidu da ta zemlja nije članica Evropske unije.
Kao poseban problem navodi se činjenica da su za podršku Kijevu izdvojene stotine milijardi evra kroz različite oblike pomoći, uključujući finansijska sredstva i vojnu opremu.
Istovremeno, zemlje BRIKS-a povećale su uvoz ruskih energenata koje nabavljaju po cenama znatno nižim od onih koje danas plaćaju mnoge evropske države. Prema ovom viđenju situacije, deo tih energenata kasnije, direktno ili indirektno, završava na evropskom tržištu kroz posredničke kanale trgovine.
Dok se evropska ekonomija suočava sa rastućim troškovima energije, posledice su, prema kritičarima, već vidljive u pojedinim industrijskim sektorima.
Navodi se zatvaranje radnih mesta, gašenje proizvodnih pogona i preseljenje dela proizvodnje izvan Evropske unije, gde su troškovi poslovanja niži. Takvi procesi, upozoravaju oni, mogu dodatno oslabiti poziciju evropske industrije u globalnoj konkurenciji.
Sa druge strane, Rusija je tokom godina sukoba uspela da preusmeri značajan deo energetskog izvoza sa evropskog tržišta ka državama na istoku. Prema ovom tumačenju, takva promena nije izazvala velike ekonomske potrese u ruskoj privredi, koja je nastavila da pronalazi nova tržišta za svoje energente.
Kao jedan od argumenata navodi se i podatak da je Rusija tokom ratnih godina, prema pojedinim ekonomskim procenama zasnovanim na paritetu kupovne moći, poboljšala svoju poziciju među najvećim svetskim ekonomijama. U tim rangiranjima zauzela je četvrto mesto iza SAD, Kine i Indije, ispred pojedinih velikih evropskih ekonomija poput Nemačke i Francuske.
Zbog toga protivnici sadašnje energetske politike EU upozoravaju da bi nastavak istog kursa mogao dodatno da oslabi konkurentnost evropske privrede. Po njihovom mišljenju, kombinacija visokih cena energije, odlaska industrije i rastućih troškova poslovanja predstavlja ozbiljan izazov za ekonomski položaj Evropske unije u godinama koje dolaze.
