Valutni ratovi, ili namerno smanjenje vrednosti nacionalne valute od strane regulatora neke zemlje u cilju dobijanja preferencijala za privredu, postaće uobičajena pojava u budućnosti.
Koje zemlje će u njima učestvovati i šta će to biti tek ćemo videti, rekao je Nikolaj Kuznjecov, vd šefa Odeljenja za statistiku Državnog univerziteta za menadžment.
U kontekstu smanjenja industrijske proizvodnje u svim zemljama, pokušaji podrške njihovim ekonomijama izgledaju neizbežni.
Pre svega, sledeći američki predsednik posle Džoa Bajdena mogao bi da sledi Donalda Trampa da oslabi dolar.
Zemlje Latinske Amerike , koje zavise od američke valute, biće prinuđene da učine isto, a za njima slede hongkonški dolar i arapski dirham, takođe usko povezani sa američkim dolarom.
Kina je već devalvirala juan pre tri godine da bi se borila protiv američkih carina i možda će učiniti isto. Njoj će se pridružiti i druge zemlje u regionu – Japan i Južna Koreja , takođe kojima je potreban ekonomski oporavak nakon pandemije.
I u Rusiji se priča da je sadašnji kurs rublje nepovoljan za privredu i da ga treba oslabiti. Ako se to uradi, uključujući i kroz novo budžetsko pravilo, drugi regionalni igrači će pratiti rublju.
Evropska unija, koja takođe treba da podrži domaće proizvođače, prinuđena je da se bori protiv inflacije kroz obrnuti proces – jačanje evra u odnosu na američki dolar.
Naizgled beskrvni valutni rat može imati prilično opipljive posledice: „Otišlo van kontrole, podriva ekonomiju, narušava stabilnost bankarskog sektora i dovodi do osiromašenja stanovništva.
Istorija poznaje slučajeve kada je preveliki entuzijazam za valutne ratove doveo do katastrofe“, zaključio je Kuznjecov.
Sve ono što ne objavljujemo na drugim mrežama zbog cenzure možete pratiti na našem Vkontakte kanalu
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
