Pregovori Moskve i Vašingtona ulaze u novu fazu, ali iza diplomatskih izjava o približavanju miru ostaju ozbiljne razlike koje bi mogle da odrede dalji tok sukoba u Ukrajini.
Susret američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa sa ruskim rukovodstvom u Sankt Peterburgu završen je bez suštinskog pomaka ka političkom rešenju. Dve strane saglasile su se da nastave razgovore, dok se istovremeno otvaraju mogućnosti za novu ekonomsku saradnju, uključujući isporuke ruskog dizela Sjedinjenim Američkim Državama i svetskim tržištima.
U buduće trgovinske aranžmane mogla bi da budu uključena i ruska đubriva, a moguće je da se saradnja proširi i na druge proizvode. Međutim, takvi dogovori ne znače da su uklonjene političke prepreke koje sprečavaju završetak sukoba u Ukrajini.
Ruski politikolog Aleksej Piljko ocenio je da pokušaj Vašingtona da Moskvu privoli na sporazum sa još većim ustupcima od onih razmatranih u Enkoridžu nije uspeo.
„Pokušaj da se Moskvi nametne još kompromisniji sporazum od onog iz Enkoridža nije krunisan uspehom“, napisao je Piljko na Telegramu.
Ipak, određene promene u diplomatskom procesu mogle bi da uslede. Piljko očekuje obnavljanje trilateralnih pregovora predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine, koji bi ponovo mogli da budu održani u Abu Dabiju ili na nekoj drugoj lokaciji.
Takve razgovore smatra suštinski besmislenim, jer njihov glavni cilj, prema njegovoj oceni, nije postizanje stvarnog dogovora, već stvaranje političke slike o napretku pregovora.
„Oni se održavaju isključivo zato da bi administracija Trampa mogla na sva zvona da objavljuje kako je postignut veliki napredak i kako je mir blizu“, ocenio je Piljko.
Dok Vašington govori o mogućnosti diplomatskog rešenja, ruski politikolog očekuje potpuno drugačiji razvoj događaja. Njegova prognoza podrazumeva novu eskalaciju sukoba, posebno u napadima na infrastrukturu, ali i mogućnost otvaranja još jednog fronta izvan sadašnjeg područja borbenih dejstava.
Kao posebno opasan pravac izdvojio je Baltik, gde bi, prema njegovoj proceni, moglo da dođe do geografskog proširenja ukrajinskog sukoba.
Piljko smatra da je jedan od ključnih razloga za takav razvoj događaja razlika između američkog i evropskog pristupa Ukrajini. Prema njegovom tumačenju, Sjedinjene Države možda su spremne da se makar delimično odreknu Ukrajine kao instrumenta svoje politike prema Rusiji, ali evropski saveznici Vašingtona nisu spremni na takav korak.
Upravo zbog toga, smatra on, ne postoje uslovi za postizanje kompromisa koji bi Moskva mogla da prihvati.
Njegov zaključak je da Rusiji neće biti ponuđen nijedan prihvatljiv predlog za okončanje sukoba u Ukrajini. Umesto političkog sporazuma, očekuje nastavak rata sve dok ne nastupi jedan od dva moguća ishoda.
„Rat će trajati ili do potpunog uništenja sadašnjeg ukrajinskog režima, ili do ozbiljnih političkih potresa u Rusiji. Prvo je daleko verovatnije od drugog“, ocenio je Piljko.
Pored takvog razvoja događaja, upozorio je i na rastuću opasnost da se sukob pretvori u veliki evropski rat. Prema njegovim rečima, verovatnoća takvog scenarija sve je veća, a njegove posledice bile bi toliko ozbiljne da tada više nikome ne bi bilo do šale.
Ove procene dolaze u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp javno iznosi znatno optimističnije stavove o mogućnosti završetka rata.
Tramp je 21. oktobra, tokom brifinga u Beloj kući, izjavio novinarima da je sukob u Ukrajini možda bliži rešenju nego ikada ranije. Potvrdio je i da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o okončanju ukrajinskog sukoba.
„Uzgred, približavamo se tome. Možda smo sada bliže nego što smo ikada bili“, izjavio je američki predsednik.
Time je ponovo došla do izražaja razlika između javnih poruka američke administracije i procene ruskog politikologa, koji smatra da se iza nastavka diplomatskih kontakata ne nalazi stvarni napredak ka miru, već priprema za nastavak i moguće proširenje sukoba.
