Doktor medicine Ričard Moskovic: Ovo je sve ono što kriju od vas A MORATE DA ZNATE – VIDEO

Očigledna posledica je da je epitet „anti-vakser“ pogrdan, ali još jedan, manje očigledan epitet je da je netačan, jer postoji preko hiljadu roditelja koji moraju da žive sa svojim uverenjem da su njihova deca ubijena ili nepovratno oštećena vakcinama i koji, u principu, nisu protiv svih vakcina, već jednostavno imaju pitanja i sumnje u vezi sa njima, žele da budu sigurnije, i iznad svega, traže javno priznanje i potvrdu istine njihovog iskustva, uključujući njihovo pravo da odluče da ne nastave sa vakcinisanjem dece u budućnost.

Kao porodični lekar sa pedesetogodišnjim iskustvom, koji brine o mnogim takvim porodicama, ne mogu da čutim o ogromnoj težini patnje i invalidnosti koja je povezana sa vakcinom, dovoljnoj da slomi svako srce, koja ostaje uglavnom skrivena i nepriznata, i u najmanju ruku, vapi za opreznošću, uzdržanošću i jednostavno za sažaljenjem za gledište onih čije je proživljeno iskustvo, šta god ga je prouzrokovalo, toliko tragično i različito od svih drugih koji su dovoljno privilegovani da ignorišu ili ostanu netaknuti njihovim gubitkom.

[adsenseyu1]

Kada se te tragedije dogode, njihovi doktori, prijatelji i rođaci ih gotovo uvek posmatraju kao slučajne ili kao rezultat nekog genetskog defekta, ali nikada ih ne dovode u vezu sa vakcinom ili vakcinama koje su im manje-više nedavno prethodile. To znači da roditelji ili lažu, ili su neuki ili glupi, i da moderna nauka zna šta se zaista desilo njihovoj deci bolje od onoga što su zaista doživeli i proživeli i da je nauka o vakcinama utemeljena van svake razumne sumnje.

To me dovodi do mog drugog razloga za pisanje, naime, da podsetim vaše čitaoce da su propitivanje i sumnja u srcu naučnog napora, da nauka, po definiciji, nikada ne sme da bude „konačna“. Pokojni Ričard Fejnmna, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, je to najbolje opisao:

„Nema učenja bez postavljanja pitanja, a pitanje zahteva sumnju. Pre nego što počnete eksperiment, ne morate znati odgovor. Ako već znate odgovor, nema potrebe za prikupljanjem dokaza; i da sudite o dokazima, sve morate uzeti u obzir, a ne samo delove koji vam se sviđaju. To je odgovornost koju naučnici osećaju jedni prema drugima, neku vrstu morala“.

Pored tragičnih iskustava tolikih porodica, evo još nekoliko, podjednako važnih razloga istaknutih lekara i naučnika, za sumnju u standardni, ortodoksni stav da su vakcine bezbedne i efikasne:

1) Čak i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sada priznaje da se navodno bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom šire prvenstveno od vakcinisanih pojedinaca;

2) male epidemije koje se sada javljaju primećene su pretežno kod vakcinisanih pojedinaca;

3) mnoge vakcine dovele su do pojave novih, rezistentnih vrsta istih organizama protiv kojih smo vakcinisani, kao i potpuno novih vrsta u nekim slučajevima;

4) deca koja se suočavaju sa akutnim febrilnim bolestima kao što su grip, boginje, zauške, rubeola i male boginje imaju manje šanse da razviju hronične autoimune bolesti i rak, kasnije u životu;

[adsenseyu4]

5) studije bezbednosti vakcine se vrše prvenstveno od strane same industrije lekova, ili od strane vladinih agencija koje uglavnom vode prošli, sadašnji ili budući rukovodioci industrije, umesto da to čine nezavisna regulatorna tela;

6) ove studije retko uključuju nevakcinisane subjekte kao „kontrolne grupe“, i tipično daju druge vakcine ili toksične hemijske adjuvanse umesto pravih placeba;

7) neželjene reakcije vakcina prihvataju se samo ako se javljaju u roku od nekoliko sati ili dana nakon vakcinacije, čime se proizvoljno iz razmatranja u potpunosti isključuje hronična dimenzija;

8) vodeći istražitelj ima apsolutnu nadležnost da odluči da li su neželjeni izveštaji o drugim nuspojavama od strane samih subjekata povezani ili nisu u vezi sa vakcinom, na osnovu kriterijuma koji nikada nisu određeni i dozvoljeno je da ostanu poslovna tajna, ako uopšte postoje  

9) mnoge vakcine sadrže hemijske adjuvanse i druge sastojke za koje se zna da su neurotoksični, kao što su aluminijum, živa i deterdženti kao što je Polisorbat 80, za koje se zna da prolaze krvno-moždanu barijeru, akumuliraju se u moždanom tkivu i uzročno su povezani sa raznim oblicima oštećenja mozga;

10) CDC priznaje da više od 25 odsto američke dece koja su danas rođena pate od nekog oblika oštećenja mozga, ali da nikada nije istraživao, ili čak pokazao veliko interesovanje za istraživanje, koji je procenat ovih slučajeva povezan sa vakcinom;

11) drugi sastojci vakcine obuhvataju ljudske i životinjske ćelije, DNK, RNK i proteine, koji gotovo sigurno izazivaju imunološke reakcije, ali nisu proučavani, ili u svakom slučaju takve studije nikada nisu objavljene.

Helsinška deklaracija o pravima eksperimentalnih subjekata i Nirnberški kodeks o ljudskim pravima, oboje osmišljeni nakon nacističkih zločina tokom Drugog svetskog rata, u više navrata naglašavaju pravo svakog pojedinog pacijenta ili eksperimentlnog subjekta na potpuno informisani pristanak pre bilo kakve medicinske procedure, sa veoma retkim izuzecima, kao što je hitna opasnost po javno zdravlje.

Ali rutinsko vakcinisanje dece i odraslih obavezno je samo kao pitanje politike, kako bi se sprečile moguće bolesti u budućnosti, koje većina ljudi nikada ne bi ni dobila, a u mnogim slučajevima bi se oporavili ukoliko bi se razboleli. Neke se  zapravo u velikoj meri šire samim procesom vakcinacije.

Većina doktora ipak i dalje veruje u ono što im CDC kaže, da su vakcine jednako bezbedne i efikasne, iako je Vrhovni sud presudio da su one, po prirodi, nebezbedne, kako bi zaštitili njih i industriju od pravne odgovornosti za štete koje uzrokuju, kojoj je podložna svaka druga industrija.

Ovo, smatram, nije nauka, već pseudonauka, slepi dogmatizam i kvazi-religiozna vera da je sve što važi za nauku u ovom trenutku apsolutna istina, van svake sumnje i da svako mora da veruje u to, a sve u cilju gušenja kritičkog razmišljanja, preispitivanja i sumnje u naizgled ustaljene istine koje stvarna nauka zahteva.

Iz svih ovih razloga, većina roditelja koji moraju da žive sa uverenjem da su njihova deca ubijena ili osakaćena vakcinama, kao i lekari koji se brinu o njima, pravnici koji ih zastupaju, nezavisni naučnici koji proučavaju fenomen, i novinari koji dovode u pitanje zvanični stav, a koje svi redovno nazivaju i stigmatizuju kao „anti-vaksere“, traže ništa radikalnije od sledećeg:

1. da se najbolji naučnici regrutuju, nezavisno od industrije lekova ili vladinih agencija koje kontrolišu, da istraže i pojedinačne vakcine i proces vakcinacije uopšte, obraćajući posebnu pažnju na efikasnost i bezbednost, uključujući njihov mogući doprinos hroničnim bolestima; njihov tačan mehanizam delovanja; na ulogu pojedinačnih sastojaka vakcine: adjuvanse, konzervanse, dezinficijense, deterdžentie, strane DNK i proteine, kontaminantne viruse; i na pojavu rezistentnih vrsta originalnih virusa i bakterija protiv kojih smo vakcinisani; i
2. da vakcine jednostavno postanu prepuštene slobodnom izboru onima koji ih žele, nakon što su potpuno informisani o njihovim rizicima, a ne obavezne.

Na kraju, zadovoljstvo mi je da ponovim ono što je profesorka Meri Oland sa Pravnog fakulteta Njujorškog univerziteta primetila: „Veliki broj razvijenih zemalja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, koje su liberalizovale takva pitanja, ne samo da su izbegle bilo kakve veće zdravstvene probleme, već su zabeležile dosledno niže stope smrtnosti novorođenčadi i bolje ocenjivale druge standardne zdravstvene mere, bez okrutnog prisiljavanja roditelja da biraju između obrazovanja svoje dece i odbijanja da ih vakcinišu.

Naravno da sam itekako svestan da me čak i preispitivanje ovih pitanja stavlja van okvira onoga što većina ljudi iskreno i pobožno veruje, podržani snagom mišljenja uspostavljenih vlasti kao što su CDC, Američka akademija za pedijatriju i ogromnog mišljenja medicinske zajednice u celini. Tako da mogu da razumem zašto mnogi roditelji, koji savesno vakcinišu svoju decu bez oklevanja, i lekari koji su duboko posvećeni naučnoj dogmi, kao što sam ja, možda okreću oči pred mojom pretpostavkom da dovodim u pitanje mudrost procedure koja je stekla široko priznanje kao jedno od najboljih koje moderna medicina može da ponudi.

Ipak, sve većem broju roditelja, koji iskreno veruju, bilo da je ispravno ili pogrešno, da su njihova deca ubijena ili osakaćena vakcinama i koji moraju da žive s tom egzistencijalnom stvarnošću svaki dan svog života, jedva da su  potrebni moji argumenti kako bi ih uverili.

Zato ću se osećati nagrađeno ako moje reči, moje rasuđivanje i pomešana tuga, strah i ogorčenje koje sam dugo osećao o ovoj temi pomogne u promovisanju zdrave debate i izazove više strogog naučnog rada koji još uvek treba da se uradi.

ageofautism.com

https://www.ageofautism.com/2019/01/dr-richard-moskowitz-md-on-anti-vaxxers.html