Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je za RTS da Srbija u ovakvoj geopolitičkoj situaciji trpi ogromne pritiske. Ističe da je pozicija naše zemlje u skladu sa međunarodnim pravnim poretkom i nacionalnim interesima.
Ukazuje da se sutra očekuje vrlo važan telefonski razgovor predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, u vezi sa novim gasnim aranžmanom.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
„Kao što je predsednik Vučić rekao, tri najvažnije teme za taj razgovor su količine gasa, cena i sigurnost snabdevanja. Ne mogu da kažem da li je nešto od toga izvesno. Nešto je izvesnije u ovom trenutku, i donosi određenu vrstu sigurnosti, ali je početak rešavanja zagonetke sa više nepoznatih, razgovor sa mađarskim partnerima i to da smo obezbedili skladištenje gasa i to može biti deo rešenja“, navela je predsednica Vlade.
Gas je, kako kaže, samo jedan energent u svemu ovome koji obezbeđuje toplu zimu, dovoljno električne energije i nesmetan rad industrije.
Odgovarajući na pitanje o tome da se spekuliše da bi novi aranžman mogao da se potpisuje na svakuh mesec dana, Brnabićeva je rekla da bi Srbiji odgovarala mnogo veća izvesnost, ali da da su Rusi ti koji određuju uslove.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Sigurna sam da će predsednik Vučić dati sve od sebe da obezbedi najbolji mogući ugovor za Srbiju kao i poslednjeg puta kad se video sa Putinom u novembru. Vidite koliko je to bilo značajno. To je bilo u okviru šest meseci kada je bila zima i počeo je rat u Ukrajini“, navela je predsednica Vlade.
Ukazala je i da je industrija u Srbiji imala rast zbog čega se sada troši duplo više gasa nego nekada.
„Želimo da obezbedimo takve količine da industrija može da nastavi da se razvija. Kada pogledate prvi kvartal ove godine, naš BDP je rastao 4,3 odsto, dodato smo povećali zaposlenost za tri odsto. Sve to znači da nam treba još više energenata da servisiramo privredu. A pod jedan je da obezbedimo dovoljno da nema restrikcija električne energije i da ljudi imaju grejanje. Koliko god da je složena situacija, svaki dan dajemo sve od sebe da tu zimu dočekamo spremni i da nakon sutrašnjih razgovora, mi onda imamo čitavo leto da se spremimo za to, da obezbedimo dodatan novac za to“, istakla je Brnabićeva.
Da li je američki LNG realna opcija
Na pitanje da li je američki tečni naftni gas realna alternativa ruskom gasu, Brnabićeva je rekla da jeste i podsetila da je Srbija još 2015. počela da radi na projektu gasne interkonekcije u Grčkoj.
Taj projekat je, prema njenim rečima, EU prepoznala kao prioritet i finansirala ga sa 50 odsto.
„Nažalost, zbog neverovatnih procedura, birokratije, taj projekat je krenuo da se gradi 1. februara 2022, sedam godina kasnije. Nije da nismo razmišljali o divesifikaciji, ali procedure su takve. Taj projekat je realan“, rekla je Brnabićeva.
Iako je Srbija, kako kaže, želela da završi projekat do kraja ove godine, gradnja koja je ionako počela kasno – ponovo je stopirana zbog procedura EU.
„U ovom trenutu gledamo kako dodatno da diversifikujemo, i zarad životne sredine, mnoge toplane u lokalnim samoupravama prebacivali smo sa uglja na drvnu biomasu, gas i gledamo kako da obezbedimo potpunu sigurnost snabdevanja“, navela je predsednica Vlade.
Brnabićeva se osvrnula i na odluku Vlade da zabrani izvoz drvne građe što je, kako je rekla, vrlo važno za drvne energente.
„Neverovatno je da smo imali povećan izvoz hrastovih trupaca, najkvalitetniji, od 130 odsto, a u prvom kvartalu drvna industrija je pala 25 odsto. Izvozili smo sirovinu, nismo je čuvali ovde. Ko je kriv, ne bih da pričam, ali neko je trebalo da razmišlja o tome. Napravićemo neku prioritizaciju, pa da izvozimo poluporizvodu, a ne više sirovine“, rekla je predsednica Vlade.
„Ne menjamo svoju poziciju“
Odgovarajući na pitanje da li Rusija ceni dovoljno poziciju Srbije, rekla je da odgovor na to pitanje treba potražiti od ambasadora Ruske Federacije i ljudi koji mogu da govore šta i kako razume Moskva i kako gleda.
„Trpimo pritiske jer smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, imamo dodatne pritiske u zemlji od ljudi koji nam spočitavaju što ne uvodimo sankcije. To što se stvara iznutra je potpuno nepotrebno“, navela je Brnabićeva.
Predsednica Vlade rekla je da je pozicija Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim pravnim poretkom i u skladu sa našim nacionalnim interesima.
„Da li je laka, nije, da li se borimo svaki dan da to održimo, da, apsolutno. Nadam se da (u Moskvi, prim. aut.) razumeju našu poziciju i da nas makar čuju partneri iz Ruske Federacije, ali i EU, SAD i ostali. Mi poziciju ne menjamo. To je jedina pozicija u skladu sa međunarodnim pravom i ne menja se u odnosu na deo sveta ili pojedinačnu zemlju ili versku, nacionalnu pripadnost ljudi, već u skladu sa međunarodnim pravom“, istakla je Brnabićeva.
To je, kako je naglasila, priznavanje i nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država kao što je Republika Srbija.
„Ne možete se kleti u nepovredivost teritorijalnog integriteta Ukrajine, a istovremeno reći, taj osnovni prinicip međunarodnog prava ne važi za Srbiju. Ne može. Ako ste polomili taj princip na grbači našeg naroda i zemlje, ne znam kako ga branite na drugim mestima. Zato je pozicija naše zemlje specifična. Makar moraju da nas čuju, mi smo ti koji smo platili najveću cenu za to kršenje međunarodnog prava i principa“, napomenula je predsednica Vlade.
O zalihama hrane
Govoreći o zalihama hrane, Brnabićeva je rekla da Srbija jeste izvoznik hrane i da je ima dovoljno, ali da je situacija takva da ne možemo da budeo potpuno sigurni i u to.
„Vidite kakav je svet, situacija postaje sve teže. Neozbiljno je kad političari kažu ‘sve je u redu’ jer tu postoji jednačina sa nekoliko nepoznatih. Nikada u ovakvom svetu ne treba da govorimo ‘biće sve okej’. Moramo da damo sve od sebe“, rekla je Brnabićeva.
Borba je, kako kaže, svakodnevna i ne znate šta će dodatno da se desi svakog dana.
„Verujem da neće biti problema za hranu, ali mnogo toga moramo svakodnevno da radimo da obzebedimo hranu i da ta cena bude niska. Izvoz je sekundaran, primarno je da imamo bzebednost, cenu koja je takva da ljudi moju da je priušte. U ceni je i sve što ulazi u žetvu i setvu, pre svega energenti“, navela je Brnabićeva.
(rts)
