Svet, koji je više zabavljen političkim aspektima svetskih kriza, kao da nije dovoljno svestan posledica obnavljanja trke u nuklearnom naoružanju. Ona je opasna sama po sebi, naročito ako je povezana sa političkim ambicijama da se ovlada celim svetom.
Godišnje obraćanje Vladimira Putina novinarima događaj je od prvorazrednog značaja, koji zaokuplja pažnju celokupne svetske javnosti. Ove godine, ruski predsednik poslao je nekoliko važnih poruka i apela koji su predmet tumačenja, analize i komentara.
[adsenseyu1]
Dva Putinova odgovora na novinarska pitanja imaju posebnu političku težinu. Jedan se odnosi na trku u nuklearnom naoružanju, drugi na ambicije Rusije da zagospodari svetom.
Rusko državno rukovodstvo već duže vremena bavi se činjenicom da se kohezija svetskih odnosa uveliko napušta, kaže za Sputnjik nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović. Zemlje koje su najodgovornije za održavanje ravnoteže, mira i bezbednosti u svetu i koje poseduju najmoćnija oružja, prestaju da misle o celini svetskih interesa, forsirajući sopstvene interese koji polaze od njihove zamišljene apsolutne moći, tvrdi naš sagovornik.
Takozvani „novi svetski poredak“, nastao posle Hladnog rata, nalazi se u koliziji sa uveliko nastupajućim multilateralizmom u međunarodnim odnosima, objašnjava Jovanović.
On dodaje da apsolutistički pristup međunarodnim odnosima, koji je u potpunosti podređen interesima Amerike, a svi koji se sa tim interesima ne slažu su njeni protivnici, sadrži mnoge opasne momente.
„Nemoguće je, u svetu toliko raznolikom i složenom, pogotovo u multilateralnom, koji je u nezaustavljivom nastajanju, govoriti o potrebi da se ceo svet podredi interesima samo jedne zemlje i da bi, u slučaju ako dođe do povrede tih interesa, ostatak sveta mogao biti kažnjavan. Mi te kazne već sada imamo, u vidu raznih sankcija koje Amerika sa svojim saveznicima uvodi nizu zemalja“, smatra Jovanović.
Ruski predsednik Vladimir Putin je sve to doveo u vezu sa američkim napuštanjem sporazuma iz oblasti nuklearnog naoružanja, kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije.
„Svet je više zabavljen političkim aspektima raznih kriza u svetu, a kao da nije dovoljno svestan da obnavljanje trke u nuklearnom naoružanju može da bude potpuno nekontrolisano i da u jednom trenutku taj zamah pomalo pomrači vid neke zemlje, pa da pomisli da ona može da odlučuje o sudbini sveta i preko eventualne upotrebe takvog oružja“, komentariše Jovanović.
Prema njegovim rečima, Putinov apel upućen je celom svetu da se „trgne i razmisli da nuklearno oružje jeste neka vrsta anđela čuvara, koji je do sada čuvao svetski mir“.
„To je tačno, ali obnavljanje trke u nuklearnom naoružanju je samo po sebi opasno, naročito ako to bude povezano sa političkim ambicijama da se ponovo ovlada celim svetom“, upozorava Jovanović.
Valjalo bi da Putinovo upozorenje svi ozbiljno shvate i da se izvrši pritisak na nuklearne sile da se uozbilje, stave tačku na trku u nuklearnom naoružanju kako bi iznova počeli pregovori o stavljanju tog oružja pod kontrolu, tvrdi on.
Što se tiče pitanja o ambicijama Rusije da vlada svetom, prema Jovanovićevom mišljenju, radi se o zameni teza.
„Zagovornici apsolutne moći jedne velike sile sa svojim saveznicima pokušavaju da odgovornost za zategnutost i krize prebace na drugu stranu, na Rusiju, da je ona navodno opasnost za ceo svet. Taj šaljivi, a u suštini vrlo lucidni Putinov odgovor vraća stvari na svoje mesto. Videćemo da li će to pomoći i da li će se svet trgnuti i shvatiti da nova pojava ambicije jednog svetskog centra za ovladavanje drugima, može da bude opasnost i da može čak i da izazove neku vrstu svetske kataklizme“, smatra Jovanović.
Nikola Joksimović (Sputnik)
