Američka publikacija 19FortyFive ocenila je da je prodaja ruskih lovaca Su-35 Kini bila velika strateška greška ruske vojne industrije.
Prema mišljenju kolumniste Krisa Ozborna, ugovor sklopljen 2015. godine između Rusije i Kine, kojim je Peking dobio 24 borbena aviona Su-35 za 2,5 milijardi dolara, predstavljao je nepromišljen potez sa dugoročnim posledicama.
Ozborn ističe da Kina možda nikada nije bila istinski zainteresovana za operativno korišćenje Su-35, već je primarno želela da se domogne napredne ruske tehnologije kako bi ubrzala razvoj sopstvene vojne avijacije.
Ova taktika, poznata iz ranijih slučajeva kada je Peking koristio uvezene strane tehnologije za sopstvene inovacije, uključuje proučavanje ključnih karakteristika aviona i njihovu integraciju u buduće kineske modele.
Posebno se naglašava da je Su-35 opremljen motorima sa vektorisanim potiskom, radarom Irbis-E i modernim sistemima za elektronsko ratovanje, što su komponente koje su Kini mogle omogućiti značajan napredak u razvoju sopstvenih lovaca, poput J-20 i J-31.
S obzirom na to da Kina već duže vreme pokušava da unapredi svoje borbene avione, uključujući tehnologiju motora koja je dugo bila slabija u odnosu na ruske i zapadne standarde, pretpostavlja se da je jedan od ciljeva ugovora bio upravo pristup naprednim ruskim rešenjima.
Kritika Ozborna dolazi u trenutku kada SAD pažljivo prate napredak kineske vojne industrije i njenu sposobnost da smanji tehnološki jaz u odnosu na zapadne sile.
U tom kontekstu, časopis The National Interest je u februaru pisao o tome da ruski Su-35, koji pripada generaciji 4++, nadmašuje američki F-35 Lightning II u pogledu maksimalne brzine. Dok F-35 postiže brzinu od oko 1,6 maha, Su-35 može leteti brzinom od 2,3 maha, što mu daje prednost u određenim situacijama vazdušnih borbi.
Međutim, dok američki analitičari ukazuju na to da je Rusija ovim ugovorom možda nesvesno pomogla Kini u njenom vojnom razvoju, ruska strana bi mogla imati drugačiji pogled na stvari.
Pre svega, prodaja aviona poput Su-35 je deo šire vojne i ekonomske saradnje Moskve i Pekinga, koja donosi finansijsku korist i omogućava održavanje proizvodnih kapaciteta ruskih avio-kompanija.
Takođe, iako Kina razvija sopstvene napredne lovce, nije izvesno da može u potpunosti kopirati najnaprednije komponente Su-35, kao što su motori i radar, s obzirom na kompleksnost tehnologije i potrebne proizvodne kapacitete.
Treba imati u vidu i širi geopolitički kontekst. Rusija i Kina već godinama jačaju svoje vojne i političke veze kao protivtežu zapadnim blokovima, naročito NATO-u i američkim saveznicima u Indo-Pacifiku.
Moskva je svesna da Kina trenutno nije direktni rival, već strateški partner u balansiranju globalne moći protiv SAD i njihovih saveznika.
U tom svetlu, iako postoji rizik da Kina koristi Su-35 za sopstvene tehnološke skokove, Rusija verovatno procenjuje da je ta cena prihvatljiva u kontekstu dugoročnog savezništva i ekonomske koristi.
Takođe, Kina i dalje nije u stanju da u potpunosti nadomesti ruske borbene avione sopstvenim modelima, što znači da će i u budućnosti imati interes za nabavku ruske tehnologije.
U zaključku, dok američki analitičari vide ovaj ugovor kao grešku, ruska perspektiva može biti drugačija – prodaja Su-35 Kini ne samo da je donela finansijsku korist, već je i pomogla u jačanju političkih i vojnih odnosa sa Pekingom u trenutku kada su oba giganta suočena sa pritiskom Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
