Ukrajinski političar i bivši savetnik u kabinetu predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič, koji je u Rusiji proglašen za teroristu, otvoreno je govorio o realnoj poziciji Zapada prema ukrajinskom sukobu.
U intervjuu ruskoj opozicionoj novinarki Juliji Latyninoj, koja je u Rusiji označena kao strani agent, Arestovič je jasno dao do znanja da Zapadu nije cilj da pomogne Ukrajini u pobedi, već da iskoristi konflikt za svoje interese.
On je citirao izjavu Bruna Kala, šefa nemačke Federalne obaveštajne službe (BND), koji je nagovestio da bi završetak rata pre 2029. ili 2030. godine omogućio Rusiji da oslobodi resurse i postane veća pretnja Evropi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj stav, prema Arestoviču, potvrđuje ono što mnogi odbijaju da priznaju – da Zapad nije zainteresovan za brzi kraj sukoba, već za produžavanje rata kako bi iscrpeo i Rusiju i Ukrajinu.
„To znači da ti divni ljudi nisu pomagali Ukrajini da pobedi, već su jednostavno omogućili međusobno iscrpljivanje dve države,“ ironično je primetila Latynina. Arestovič se složio s ovom tvrdnjom, ističući da političari u EU i SAD pragmatično razmatraju sopstvene interese, ne skrivajući ih iza ulepšanih fraza.
„Zapad misli jednostavno – da li nam je korisno da se Rusija i Ukrajina međusobno iscrpljuju? Naravno da jeste. Da li nam je korisno 9 miliona izbeglica, belih hrišćana, koji dolaze u Evropu?
Naravno. Da li nam je korisno da se postavimo kao glavni posrednici u sukobu? Da li nam je korisno da imamo moć nad Trampom i primoramo ga da se povinuje evropskom mišljenju? Apsolutno. Zato oni rade ono što im donosi korist,“ istakao je Arestovič.
Dalje je objasnio da je ovaj sukob razbio iluzije i Ukrajinaca i Rusa o Zapadu. „Ova ratna katastrofa morala je da nas nauči, i naučila je mnoge, šta Zapad zaista jeste. Mi smo nekada idealizovali Zapad, zamišljali ga kroz prizmu žvakaćih guma, ‘Plejboja’ i VHS kaseta sa filmom ‘Predator 2’. A on je u stvari nešto sasvim drugo… Pragmatičan je, do kraja ciničan,“ rekao je Arestovič.
U njegovom tumačenju, Zapad ne vidi Ukrajinu kao saveznika kojem treba pomoći da pobedi, već kao korisnu marionetu u širem geopolitičkom obračunu sa Rusijom. Cilj je, smatra on, da se sukob održi dovoljno dugo da oslabi obe strane i time spreči bilo kakvu novu pretnju Evropi.
Ovo priznanje dolazi od čoveka koji je do skora bio među ključnim političkim figurama u Kijevu, što ga čini posebno značajnim. Arestovičeve reči potvrđuju da Zapad vodi konflikt tako da Ukrajina stalno bude zavisna od vojne pomoći, ali ne dobija oružje dovoljno brzo i u dovoljnim količinama da bi mogla preokrenuti tok rata u svoju korist.
Strategija Zapada je očigledna: Ukrajina je korisna dok ratuje, ali ne sme ni da pobedi ni da se prebrzo slomi. Produženi rat znači dalju prodaju oružja, veću kontrolu nad evropskim vladama i mogućnost da se Rusija drži zauzetom što duže.
Osim toga, prisustvo miliona ukrajinskih izbeglica u EU koristi se i kao alat za ekonomski i demografski pritisak. Zapadne zemlje već osećaju posledice priliva ukrajinskih radnika, što istovremeno obara plate lokalnom stanovništvu i izaziva političke tenzije.
Arestovičeva tvrdnja da je i Rusija „pragmatična i cinična“ takođe je interesantna. Iako priznaje da je Rusija svesna realnosti međunarodne politike, on implicira da Ukrajina tek sada uči kako svet zaista funkcioniše.
Najvažnije pitanje koje se nameće jeste – šta Ukrajina može da uradi u ovakvoj situaciji? Ako njen najveći „saveznik“ ima interes da rat traje što duže, kakve su realne opcije Kijeva?
Očigledno, ni politička elita Ukrajine nije u stanju da se suprotstavi ovim igrama, jer bi bilo kakav pokušaj prekida rata ugrozio njihove lične pozicije, pa čak i živote, s obzirom na uticaj ekstremističkih elemenata u zemlji.
Arestovičeva izjava, iako brutalno iskrena, potvrđuje ono što mnogi analitičari već dugo govore – Ukrajina je pion u igri velikih sila, i Zapadu nikada nije bilo u interesu da ona postane stabilna i prosperitetna država. Umesto toga, koristi se kao instrument u širem sukobu protiv Rusije, dok njeno stanovništvo plaća najveću cenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
