[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Ledeni greben Larsen C u januaru se dodatno proširio, a naučnici pretpostavljaju da će u narednih nekoliko meseci pući jedan od najvećih glečera.
Naučnici već godinama prate ovu pukotinu, a nakon što se proširila za 18 kilometara u decembru, u januaru se proces ubrzao i pukotina se sredinom meseca proširila za još desetak kilometara.
Martin O’Liri, član Projekta Midas, za “Glas Amerike” je ispričao da njegov tim prati pukotinu od 2010. godine, a pre tri godine su shvatili da rast pukotine prouzrokovati nastanak ogromne sante.
Prema proceni stručnjaka, njena površina iznosiće oko 5.000 kvadratnih kilometara. To je otprilike kao polovina Libana.
Larsen C se naziva ledenim grebenom jer je još spojen sa kopnom, iako se nalazi u moru. Larsen A se odlomio 1995. godine, dok se Larsen B otcepio 2002. godine.
Naučnici ovo pucanje leda svrstavaju u geološki, a ne klimatski događaj. Iako će se izgled Antarktika drastično promeniti, stručnjaci ističu da se ne radi nužno o događaju koji je posledica klimatskih promena.
[adsenseyu1]
Ipak, O’Liri navodi da bi posledice po Larsen C mogle da budu velike. Gubitak ovako velikog komada leda mogao bi ceo greben u budućnosti da učini ranjivijim na dejstva klimatskih promena. Tako bi mogao da bude nestabilniji, podložniji novim pucanjima ili celom propadanju.
Ali, naučnici kažu da još nema dovoljno podataka da predvide da li će se to uopšte dogoditi, i kada. Predviđanja takođe ukazuju na to i da bi led na Larsenu, koji je trenutno na kopnu, mogao da otkliza u more i podigne njegov nivo za 10 centimetara.
(24sata.hr)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
