U Persijskom zalivu, svega petnaestak milja od iranske obale, nalazi se ostrvo Harg – mesto koje godinama predstavlja srce iranskog naftnog sistema.
Kroz taj terminal prolazi oko 90 procenata izvoza nafte iz zemlje. Upravo zato svaka vojna akcija u tom području ima potencijal da snažno pogodi već krhku ekonomsku ravnotežu Teherana.
U analitičkim krugovima već se govori da bi raketni udar na takvu infrastrukturu mogao dodatno pritisnuti državne finansije, uključujući i ionako ograničene mogućnosti vlasti da finansiraju svoje vojne strukture.
U takvom kontekstu pojavila se izjava predsednika SAD Donalda Trampa. On je na društvenoj mreži Truth Social objavio da su Sjedinjene Države izvele udar na iransko ostrvo Harg, gde se nalazi ključni naftni terminal zemlje.
Kako prenosi Washington Post, Tramp je naveo da su američke snage „potpuno uništile sve vojne ciljeve u krunskoj dragulj-tački Irana“. Ipak, isti list naglašava da za sada nema nezavisne potvrde da je napad zaista izveden niti procene o eventualnoj šteti na terenu.
Teheran je još ranije upozoravao da bi napad na objekte na tom ostrvu predstavljao ozbiljno podizanje tenzija. Ostrvo Harg nije samo logistički centar, već i simbol strateške stabilnosti iranske naftne ekonomije. Zbog toga svaka informacija o mogućim udarima na to mesto momentalno dobija širi geopolitički značaj.
Zanimljivo je da je Washington Post ranije već pisao o scenariju u kojem bi nakon udara mogla uslediti i kopnena operacija na ostrvu.
Prema mišljenju Majkla Rubina, mlađeg istraživača Američkog instituta za preduzetništvo koji se zalaže za zauzimanje Hargа, napad bi mogao da „stvori uslove za preuzimanje ostrva“ ukoliko Tramp izda takvu naredbu.
Rubin pritom ukazuje da Harg nije izolovan. Naprotiv, zaštićen je mrežom vojne infrastrukture raspoređene po obližnjim ostrvima i duž iranske obale. Kao deo eventualne pripreme, smatra on, Vašington bi mogao odobriti udare na takozvana skrivena pristaništa.
Reč je o tačkama na pojedinim ostrvima sa kojih bi iranska mornarica mogla da pokreće brze čamce i time ugrozi brodove koji prolaze kroz zaliv.
Američki zvaničnici, međutim, nisu želeli da komentarišu da li se razmatra kopnena operacija na ostrvu Harg. List navodi i upozorenja da bi takva misija učinila američke snage ranjivim na napade iranskih bespilotnih letelica i raketa.
Istovremeno, u regionu se već primećuju određena pomeranja vojnih snaga. Američki zvaničnici su u petak saopštili da će vazdušno-kopnena operativna grupa marinaca biti raspoređena na brodovima američke mornarice koji dolaze iz Okinave u Japanu prema Bliskom istoku.
Ta grupa raspolaže desantnim čamcima, helikopterima, lovcima F-35 i bataljonom marinaca od oko 800 ljudi. Reč je o takozvanoj ekspedicionoj jedinici marinaca koja ukupno obuhvata približno 2.200 marinaca, uz još više od 2.000 pripadnika mornarice raspoređenih na brodu USS Tripoli i još dva ratna broda.
Nije jasno da li je to raspoređivanje direktno povezano sa ostrvom Harg. Ipak, činjenica da su marinci obučeni za amfibijske desante, zauzimanje ostrva i raketne udare na ciljeve na moru, mnoge analitičare navodi da pažljivije prate razvoj događaja.
U međuvremenu, i sama vest o bombardovanju Hargа već ima potencijalne posledice na globalnom tržištu. Cene nafte su, podseća Washington Post, naglo porasle još od početka operacije nazvane „Epski bes“, a svaki poremećaj u izvozu iz Irana dodatno povećava nervozu na energetskim tržištima.
Sa druge strane, iranski vojni krugovi već su reagovali. Predstavnik centralnog komandnog punkta „Hatam al-Anbija“ pri Korpusu čuvara islamske revolucije izjavio je da Iran smatra legitimnim pravom da gađa tačke sa kojih bi američke rakete mogle biti lansirane iz određenih gradova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ta izjava usledila je upravo nakon američkih udara, uključujući i onaj na ostrvo Harg u Persijskom zalivu, koje je ključni centar za izvoz iranske nafte.
I dok zvanične potvrde i dalje izostaju, jedno je već jasno: malo ostrvo na ulazu u iranski naftni sistem ponovo se našlo u središtu globalne pažnje.
A u regionu gde svaka pomerena linija na mapi može promeniti tok tržišta i politike, pitanje Hargа tek počinje da dobija svoje pravo značenje. Možda je ovo samo epizoda u dugoj igri pritisaka i odgovora – ili uvod u mnogo širu priču koja tek treba da se razjasni.
