Ulaganje Rusije u razvoj novih oružja poslednjih godina pretvorilo je rusku vojsku u visoko mobilnu silu koja je u stanju da izazove Sjedinjene Države i NATO u Evropi, piše Military Times.
Medij podseća da je i Rusija evropska zemlja i da se njena Zapadna vojna oblast graniči sa NATO paktom, koji tamo gomila oružja i lansere krstarećih projektila „kamuflirane“ u vertikalne lansere Mk-41 koji se trenutno nalaze u Rumuniji.
Međutim, Sjedinjene Države brine ne samo jačina već i mobilnost ruske vojske, koja je pokazala da u vrlo kratkom vremenu može da dođe do Venecuele ili Južne Afrike, bilo strateškim bombarderima ili vojnim brodovima.
Prema nedavnom izveštaju istraživačke korporacije RAND, operacije u Siriji i Ukrajini naučile su Rusiju da na bojnom polju efikasno koristi i kopneno i elektronsko oružje. U međuvremenu, gotovo dve decenije sukoba na Bliskom Istoku smanjila su sposobnost Sjedinjenih Država da se bore protiv ravnopravnih protivnika, kaže se u dokumentu.
[adsenseyu1]
Rusko ulaganje u razvoj kopnenog, balističkog, vatrenog i elektronskog oružja od 2000. godine pretvorilo je rusku vojsku u “visoko mobilnu silu koja je sposobna da okupira i drži teritorije u Evropi”, piše Military Times, pozivajući se na nedavan izveštaj korporacije RAND pod nazivom “Trendovi u ruskim oružanim snagama”.
Prema autorima dokumenta, iskustvo ruskog učestvovanja u ukrajinskom sukobu pokazalo je sposobnost Moskve da efikasno koristi jedinice veličine divizije na bojnom polju. Istovremeno, iako su operacije u Siriji ruskoj vojsci pružile dragocene veštine vođenja ekspedicijskog rata, vojska Rusije je efikasnija u operacijama blizu svojih granica, ali i dalje mora da pokaže svoju sposobnost vođenja operacija velikih razmera.
[adsenseyu4]
U međuvremenu, gotovo dve decenije učestvovanja u ratovima smanjila su sposobnost Sjedinjenih Država da se bore protiv ravnopravnih protivnika, kaže se u izveštaju.
Stoga, ruski napori da modernizuju svoju vojsku izazovu američke i NATO snage na bojnom polju, znači da savez mora da nastavi da prati razvojne trendove rastuće ruske vojne moći, upozoravaju stručnjaci, čime se indirektno sugeriše na potrebu vršenja većeg pritiska na NATO saveznike da izdvajaju dva odsto BDP-a za vojnu potrošnju, a Amerikance čekaju novi bolni rezovi kako bi se pumpao budžet Pentagona na predvidljivih 1.000 milijardi dolara godišnje.
“Ruski potencijal je toliko porastao da će hipotetički napad na baltičke zemlje, ili druge američke saveznike u NATO-u, predstavljati ozbiljnu pretnju”, kažu autori izveštaja.
[adsenseyu1]
Kako je naglašeno u dokumentu, ruske tenkovske, motorizovane i vazdušne jedinice na bojnom polju se oslanjaju na mobilnost na štetu bezbednosti. Zaštita s lakšim oklopima omogućava ruskoj opremi održavanje „izvrsne mobilnosti u uslovima van puteva i omogućuje sletanje ili prevoz helikopterima“.
Američki stručnjaci su uvereni da je “lakmus test” za ruske napore u vojnoj modernizaciji bilo „učestvovanje u ukrajinskom sukobu“.
Naravno, ova teza je održiva koliko i tvrdnja da postoji Deda Mraz koji će uskoro sa sankama iz Laponije krenuti na svoj nebeski put oko sveta.
Naime, da je ruska vojska direktno učestvovala u sukobu u Donbasu, rat se ne bi vodio od leta 2014. do februara 2015. i bitke u Debaljcevu, već bi sve bilo gotovo najduže u roku dve do tri nedelje, uz potpuni poraz ukrajinske vojske.
Ali uzmimo da je ova priča delom istinita, barem što se tiče slanja oružja i vojnih savetnika narodnim milicijama Donjecke i Luganske Narodne Republike, što niko ne dovodi u sumnju.
Prema njihovim rečima, Moskva i Kijev vode visokotehnološki rat koristeći se elektronskim i kibernetičkim oružjem, kao i vatrenim napadima dugog dometa, koje SAD i NATO “posmatraju sa klupe”. Koja su to supermoderna oružja Kijeva kojima u tom ratu uspešno parira Moskvi, kao što je običaj u ovakvim propagandnim pamfletima, nije navedeno.
[adsenseyu4]
„U međuvremenu su Sjedinjene Države ostale bez mnoštva sredstava potrebnih za borbe sa jednako moćnim neprijateljem u Evropi i Americi, usresređujući se na sukobe niskog intenziteta u Avganistanu, Iraku i Africi“, piše RAND korporacija.
Kako zaključuje korporacija RAND, “povećani broj ugovornih vojnika, povećana profesionalnost mlađeg komandnog kadra, poboljšanje obuke, porast broja vojnih vežbi, kao i borbe u Ukrajini i Siriji, doveli su do velikih poboljšanja u kvalitetu ruskih vojnih postrojenja”.
Ovaj izveštaj je prilično pesimističan u odnosu na onaj nedavno objavljen od strane vojnih i političkih stručnjaka američke Fondacije Džejmstaun i britanskog Univerziteta Oksford, koji su razradili plan kako obraniti Baltik i zauzeti rusku Kalinjingradsku regiju, ali je jednako zanimljivo u smislu forsiranja teme o „neposrednom i gotovo neizbežnom ruskom napadu na zemlje istočnog krila NATO pakta“.
Onda otvorite ruske medije i stručne vojne portale u kojima se baltičke zemlje spominju sporadično, dok je malo veća pažnja posvećena Poljskoj u kojoj se raspoređuju jake američke snage i gradi protivraketni štit sposoban da pogodi teritoriju Rusije s krstarećim projektilima „Tomahavk“ s nuklearnim bojevim glavama.
Ali čak i ti članci nisu dublje analize i svode se na upozorenje da će svaka akcija NATO pakta dobiti prikladan i u vojnom smislu srazmeran odgovor.
(logicno.com)
