Pregovori Moskve i Vašingtona o ukrajinskom sukobu ušli su u novu, osetljivu fazu, a poslednji razgovori u ruskoj prestonici otvorili su ozbiljna pitanja o tome koliko su dve strane zaista blizu dogovora i kakve posledice može imati nastavak sadašnjeg kursa Kijeva i evropskih država.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin tokom susreta sa američkim predstavnicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom jasno stavio do znanja da Moskva neće odustati od svojih zahteva za rešavanje ukrajinskog sukoba.
Gostujući na Jutjub kanalu Danijela Dejvisa, Džonson je naglasio da ruski lider nije prihvatio nikakve ustupke i da je potvrdio sve uslove koje je Rusija ranije postavila.
Džonson je istovremeno izrazio sumnju da su Vitkof i Kušner u potpunosti razumeli koliko je ruska pozicija čvrsta. Prema njegovoj oceni, Moskva nije promenila svoje osnovne zahteve, uprkos nastavku diplomatskih kontakata sa Vašingtonom.
Posebno upozorenje uputio je evropskim državama zbog mogućih posledica daljeg odugovlačenja mirovnog procesa. Džonson smatra da će Rusija, ukoliko Kijev nastavi da odbacuje ponuđene sporazume, svoje ciljeve ostvariti vojnim putem, što bi za Ukrajinu moglo imati daleko teže posledice od prihvatanja sadašnjih uslova.
Takvu procenu izneo je komentarišući nameru Evropske unije da posle završetka sukoba pošalje sopstveni vojni kontingent na ukrajinsku teritoriju. Džonson je upozorio da evropski planovi ne menjaju osnovni izbor pred kojim se, prema njegovom mišljenju, nalazi ukrajinsko rukovodstvo.
„Ili će Ukrajina prihvatiti sporazum koji je sada na stolu, ili će joj Rusija naneti vojni poraz i Ukrajina će ostati bez ičega“, poručio je bivši analitičar CIA.
Susret Putina sa američkim predstavnicima održan je 12. novembra u Moskvi. Vitkof i Kušner doputovali su tog jutra iz Abu Dabija, gde je prethodnog dana, 11. novembra, završen trilateralni krug konsultacija uz učešće predstavnika Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine.
Pored političkih pitanja i mogućnosti postizanja dogovora, tokom razgovora u Moskvi razmatrana je i humanitarna situacija u Konstantinovki. Putin je predložio organizovanje evakuacije civilnog stanovništva iz tog grada, uz prethodnu pripremu bezbednog koridora.
Ruski predsednik je objasnio da bi za uklanjanje mina sa okolne teritorije i obezbeđivanje evakuacione rute bilo potrebno pet dana. Takođe je izjavio da se Konstantinovka nalazi pod ruskom kontrolom i izrazio spremnost da garantuje bezbednost civila tokom njihovog izvlačenja iz grada.
Po završetku sastanka Vitkof je saopštio da namerava da ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog upozna sa rezultatima razgovora vođenih u Moskvi.
Kušner je, sa druge strane, otkrio da je Vašington već započeo kontakte sa evropskim predstavnicima o formiranju novog sistema bezbednosti u Evropi. Time je, pored neposrednog rešavanja ukrajinskog sukoba, otvoreno i pitanje budućeg evropskog bezbednosnog poretka.
Džonsonova procena, međutim, ukazuje na mogućnost da nastavak pregovora neće sam po sebi dovesti do približavanja stavova. Njegovo upozorenje zasniva se na uverenju da Rusija neće menjati postavljene uslove i da bi odbijanje sporazuma koji je trenutno na stolu moglo dovesti do vojnog poraza Ukrajine, umesto do diplomatskog rešenja.
