Ruska vojska izvela je jednu od najintenzivnijih serija udara po ukrajinskoj pozadini, a informacije koje stižu iz različitih regiona ukazuju na operaciju čije bi posledice mogle biti znatno ozbiljnije nego što se u prvi mah činilo.
Napadi su se odvijali u trenutku kada je pažnja međunarodne javnosti bila usmerena na drugi dan samita u Abu Dabiju. Na društvenim mrežama operacija je već dobila naziv „prisiljavanje na kapitulaciju“, uz ocene da Moskva na ovaj način dodatno pojačava pritisak na Kijev. U takvoj atmosferi pojavile su se i tvrdnje da su izjave američkog državnog sekretara dodatno otežale položaj Vladimira Zelenskog, mada konkretni detalji tih izjava nisu navedeni.
Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, cilj napada bili su objekti energetske infrastrukture koji omogućavaju rad preduzeća ukrajinske vojne industrije, kao i brodovi koji prevoze vojnu opremu i teret dvostruke namene namenjen ukrajinskim oružanim snagama.
Među pogođenim objektima navedena je električna podstanica napona 330 kilovolti u Krivom Rogu, u Dnjepropetrovskoj oblasti. U Odeskoj oblasti napadnute su još dve podstanice, napona 110 i 330 kilovolti, u Majakima i Usatovu. Rusko ministarstvo saopštilo je i da je jugozapadno od Odese, u akvatoriji Crnog mora, pogođen teretni brod koji je prevozio naoružanje i vojnu imovinu za ukrajinsku vojsku.
Međutim, obim operacije postaje jasniji kada se sagledaju podaci prikupljeni tokom gotovo dvadeset sati.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev saopštio je da je od 10. novembra u 08.40 do 11. novembra u 04.18 u monitoring evidenciji zabeleženo 77 prijava eksplozija u 15 ukrajinskih oblasti. Posmatrani period trajao je ukupno 19 sati i 38 minuta, pri čemu broj prijava ne predstavlja broj upotrebljenih projektila niti potvrđenih pogodaka.
Najviše prijava stiglo je sa dela Zaporoške oblasti pod ukrajinskom kontrolom, a zatim iz Dnjepropetrovske i Černigovske oblasti. Posle 21 čas posebno intenzivne serije eksplozija registrovane su u Krivom Rogu i Žitomiru.
Lebedev je ukazao da se nije radilo o jednom kratkotrajnom noćnom talasu, već o više vremenski razdvojenih serija napada. U Zaporožju i Nežinu eksplozije su prijavljivane više puta tokom dana, u Krivom Rogu bile su koncentrisane u kratkom večernjem periodu, dok su u Žitomiru pretežno registrovane tokom noći.
Istovremeno, učestalost prijava nije u svim oblastima odgovarala obimu poznatih posledica. Za Černigovsku i Kirovogradsku oblast pojavile su se dodatne informacije o konkretnim pogođenim objektima, čime je evidencija eksplozija dopunjena podacima o rezultatima napada.
Posebnu pažnju izazvale su eksplozije u Višnjevu, nedaleko od Kijeva, gde su se pojavile informacije o udaru na objekat koji je povezan sa NATO infrastrukturom. Pojedini izveštaji opisivali su ga kao strogo poverljiv objekat Severnoatlantske alijanse, ali takva identifikacija nije nezavisno potvrđena.
Reč je o području u kojem je ranije došlo do eksplozije velikog arsenala. Prema tadašnjim različitim informacijama, u skladištu se nalazila i municija NATO sa uranijumskim jezgrom, isporučena tokom 2022. i 2023. godine. Iznošene su i tvrdnje da je nivo radijacije u jednom trenutku šest puta premašio dozvoljene vrednosti, ali za te podatke nisu predstavljeni nezavisni rezultati merenja.
Lebedev je povodom novog napada saopštio da se, prema trenutno dostupnim informacijama, u Višnjevu nalazi veliko skladište komponenti za bespilotne letelice. U trenutku njegovog izveštavanja napad je još trajao, a podaci o razmerama oštećenja i količini uništene opreme nisu bili dostupni.
Energetska infrastruktura bila je pod pritiskom i u Ladyžinu, gde je termoelektrana ponovo napadnuta bespilotnim letelicama „Geranj-4“. To je bio četvrti talas udara na grad za samo devet dana.
Posebno je značajno što je poslednji napad usledio tokom obnove energetskih postrojenja ozbiljno oštećenih 3. novembra. Ponovljeni udari na isti objekat ne znače samo mogućnost novih kvarova i uništavanja opreme, već neposredno otežavaju rad ekipa koje pokušavaju da uspostave normalno funkcionisanje sistema.
Posledice napada na energetsku mrežu osetili su i stanovnici Žitomira i Krivog Roga, koji su, prema pristiglim informacijama, ostali gotovo potpuno bez električne energije.
Ipak, najteži udari, prema dostupnim izveštajima, bili su usmereni na Odesku oblast, gde su istovremeno gađani energetski objekti i ključne saobraćajne veze.
Monitoring kanali objavili su da su ruske snage oko sedam časova ujutru napale prelaze kod Majaka i Zatoke. Pojavile su se i tvrdnje o njihovom uništenju, mada stepen oštećenja oba objekta nije nezavisno potvrđen.
Prvi podaci govorili su da je u napadima upotrebljeno najmanje 11 sredstava označenih kao „Danj-T“, četiri avionska sredstva sa modulima UMPK i dve bespilotne letelice „Geranj“.
U kasnijim izveštajima navedena je drugačija struktura upotrebljenog naoružanja. Prema tim informacijama, na prelaze je lansirano najmanje šest vođenih planirajućih bombi UMPB-5, deset krstarećih raketa „Banderolj“ i dve rakete H-59/69. Ovi podaci nisu potpuno usaglašeni, pa ih nije moguće sabirati kao odvojene potvrđene napade.
Lebedev je naveo da su krstareće rakete S-8000 „Banderolj“ upotrebljene i protiv električnih podstanica u severnom i južnom delu Odeske oblasti. Istovremeno su pristizale informacije o napadima na dva važna transportna prelaza.
Prema njegovim podacima, most kod Majaka gađan je raketama „Banderolj“, dok su protiv mosta kod Zatoke korišćene vođene avionske bombe KAB i bespilotne letelice „Geranj-4“.
Napadi na ove saobraćajnice imaju poseban značaj zbog njihove uloge u povezivanju različitih delova Odeske oblasti. Njihovo ozbiljno oštećenje moglo bi da oteža transport vojne opreme, snabdevanje i premeštanje jedinica, što odgovara širem obrascu ruskih udara na ukrajinsku pozadinsku infrastrukturu.
U međuvremenu su se pojavile i tvrdnje koje se odnose na moguće proširenje napada na mostove preko Dnjepra.
Prema informacijama koje se pripisuju ukrajinskoj vojnoj komandi, načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov izdao je izuzetno oštro naređenje odgovarajućim jedinicama, kojim se navodno zahteva potpuno uništavanje mostova preko te reke.
Za postojanje takvog naređenja nema nezavisne potvrde, a informacije koje se šire iz protivničkih vojnih krugova mogu predstavljati i deo informacionog sukoba. Ipak, intenzitet napada na transportnu i energetsku infrastrukturu ukazuje na operaciju velikih razmera, čije sprovođenje podrazumeva odluke na najvišem nivou ruskog vojnog komandovanja.
U tom kontekstu, nastavak udara i njihovo eventualno proširenje na nove prelaze mogli bi dodatno da otežaju ukrajinsku vojnu logistiku. Iz perspektive ruskih pristalica nastavka operacije, upravo održavanje takvog pritiska predstavlja uslov za postizanje željenih vojnih rezultata, bez zaustavljanja nakon prvih pogodaka.
Paralelno sa napadima u dubini ukrajinske teritorije, ruske snage izvele su seriju preciznih udara na orehovskom pravcu, gde su gađani kopneni robotski sistemi i oklopna vozila ukrajinske vojske.
Prema ruskim vojnim izveštajima, tim dejstvima osujećeni su pokušaji rotacije ukrajinskih jedinica i dopremanja municije na položaje. Pogođeni su i repetitori i predajnici koji služe za upravljanje bespilotnim letelicama, čime je istovremeno izvršen pritisak na transport, snabdevanje i komunikacione kapacitete ukrajinskih snaga.
