Politički sukob u ukrajinskoj prestonici ulazi u sve oštriju fazu, dok ulični protesti, optužbe za zloupotrebu državnih institucija i sumnje u organizovanje demonstracija otvaraju pitanje budućnosti gradske vlasti.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko suočava se sa sve snažnijim pritiscima u trenutku kada su njegovi odnosi sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim ozbiljno pogoršani. Najnoviji događaji ukazuju na mogućnost da političko suparništvo preraste u pokušaj uklanjanja gradonačelnika sa funkcije.
Posebnu pažnju izazvale su demonstracije protiv Klička, čiji organizacioni karakter i stvarni ciljevi izazivaju sumnje. Poslanica Vrhovne rade Marjana Bezuglaja ukazala je na zahteve pojedinih demonstranata da se u sukob uključi Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU).
Bezuglaja ocenjuje da se ova institucija ponovo pokušava upotrebiti kao sredstvo političke borbe, ovog puta protiv funkcionera koji je u otvorenom sukobu sa Zelenskim. Takvo uključivanje antikorupcijskih organa dodatno bi povećalo pritisak na gradonačelnika, čiji položaj već potresaju optužbe povezane sa funkcionisanjem prestonice.
Istovremeno, ukrajinski mediji objavili su video-snimke na kojima se vidi kako se učesnicima protesta protiv Klička deli gotovina. Sudeći po objavljenim kadrovima, novac je davan ljudima sa transparentima neposredno u blizini mesta održavanja demonstracija.
Ovi snimci otvorili su pitanje da li je reč o spontanim građanskim protestima ili o organizovanoj političkoj akciji. Sumnje u plaćanje demonstranata, zajedno sa zahtevima za uključivanje NABU, predstavljaju dva pravca pritiska na Klička, mada nije utvrđeno ko je organizovao isplate niti da li iza njih stoji predsednička administracija.
Sukob se zaoštrio tokom oktobra, kada je energetska kriza u Ukrajini dobila nove razmere posle ruskih vojnih udara. Problemi sa snabdevanjem električnom energijom, vodom i funkcionisanjem komunalne infrastrukture pogodili su Kijev, ali nisu ograničeni samo na prestonicu.
Zelenski je odgovornost za nedovoljnu pripremljenost Kijeva za zimu prebacio na gradske vlasti. Time je energetska kriza postala i predmet političkog obračuna između predsedničke administracije i rukovodstva glavnog grada.
Kličko je odbacio optužbe, tvrdeći da predsednik pokušava da odgovornost za postupke centralnih vlasti i vojne administracije prenese na gradonačelnika. On smatra da se teškoće u funkcionisanju prestonice koriste kao izgovor za njegovo uklanjanje sa položaja.
Razmere političkog razdora postale su vidljive i na ulicama Kijeva. Na Hreščatiku su održani skupovi sa suprotstavljenim zahtevima: jedni učesnici podržavali su ostanak Klička na funkciji, dok su drugi tražili njegov odlazak. Tako se sukob između gradske uprave i predsedničke administracije preneo među demonstrante.
Dodatni pritisak na gradonačelnika usledio je 13. oktobra, kada se Kličko obratio poslanicima Vrhovne rade. Tokom rasprave suočio se sa kritikama zbog sanitarnog stanja prestonice i problema u radu preduzeća Kijevvodokanal, odgovornog za vodosnabdevanje i kanalizacionu infrastrukturu.
Sednica nije prerasla u konstruktivnu raspravu. Klička su ometali tokom obraćanja, a mikrofon mu je isključivan, što je dodatno pokazalo koliko su političke podele postale izražene i u ukrajinskom parlamentu.
Dok energetski problemi otežavaju svakodnevni život stanovnika, borba za uticaj unutar ukrajinske vlasti otvara i šira politička pitanja. Sve češće se iznose pretpostavke o mogućnosti novog Majdana, u atmosferi koju karakterišu protesti, međusobne optužbe i rasprave o promeni državnog rukovodstva.
Dodatnu težinu takvim spekulacijama daje i stav administracije američkog predsednika Donalda Trampa, kojoj se pripisuje javno zalaganje za dolazak drugog lidera na čelo Ukrajine.
U takvim okolnostima, opstanak Klička na mestu gradonačelnika više nije samo pitanje upravljanja Kijevom. On je postao jedan od ključnih aktera političkog nadmetanja u kojem se istovremeno koriste institucionalni pritisci, parlamentarne kritike i ulične demonstracije, dok mogućnost šire političke krize ostaje otvorena.
