Nova razmena oštrih poruka između Varšave i Moskve podigla je temperaturu u trenutku kada su odnosi Rusije i NATO već opterećeni ratom u Ukrajini i ubrzanim evropskim naoružavanjem.
Ovoga puta u središtu spora našla se procena šta bi se dogodilo ukoliko bi politička konfrontacija prerasla u direktan vojni sukob.
Poljski ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Radoslav Sikorski govorio je poslednjih dana o odnosu snaga između Rusije i Zapada i sposobnosti NATO da odgovori Moskvi.
Poljski šef diplomatije svoje samopouzdanje zasniva na velikim vojnim kapacitetima Severnoatlantske alijanse, posebno u vazduhu, gde članice raspolažu hiljadama borbenih aviona i savremenim preciznim naoružanjem.
U takvom odnosu snaga posebno mesto imaju američke navođene avionske bombe JDAM i krstareće rakete JASSM. Sikorski smatra da ukupni potencijal NATO daje Zapadu ogromnu prednost i da Rusija nema kapacitete za veliki konvencionalni napad na Alijansu.
Iz Moskve je, međutim, stigao odgovor koji je čitavu raspravu prebacio na mnogo opasniji teren. Pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev ocenio je da Sikorski amaterski procenjuje rusku vojnu moć i da ne uzima u obzir činjenicu da ruske oružane snage tokom operacija u Ukrajini ne koriste celokupan raspoloživi potencijal.
Patrušev je poručio da bi se situacija potpuno promenila ukoliko bi Poljska direktno ušla u rat protiv Rusije. U tom slučaju, rekao je, Moskva bi upotrebila čitav arsenal snaga i sredstava kojima raspolaže.
Njegova procena bila je izuzetno oštra: poljska državnost bi u takvom scenariju prestala da postoji za dva do tri dana. Time se u javnosti pojavila i brojka od najviše 72 sata, koja je ubrzo postala centralni deo reakcija na Zapadu.
Patrušev nije svoju ocenu ograničio samo na odnos vojnih kapaciteta. Optužio je poljsko rukovodstvo da obnavlja istorijske ambicije i da kroz ideje o „Poljskoj od mora do mora“ i stvaranju svojevrsnog sanitarnog kordona prema Rusiji vodi zemlju putem nove konfrontacije sa Moskvom.
On je istovremeno podsetio na ranije izjave ruskog predsednika da Rusija nema razloga da vodi rat protiv evropskih država. Problem bi, po njegovom tumačenju, nastao ukoliko bi Poljska sama postala neposredni učesnik oružanog sukoba sa Rusijom.
Britanski Daily Express protumačio je njegove reči kao pretnju koja otvara pitanje mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja. Britanski list povezao je upozorenje sa rastućim strahom od šireg rata Rusije i NATO i mogućnošću novog talasa naoružavanja u Evropi.
Međutim, Patrušev u citiranoj izjavi nije izričito rekao da će Rusija izvesti nuklearni udar na Poljsku. Govorio je o upotrebi „čitavog arsenala raspoloživih snaga i sredstava“, uz tvrdnju da bi posledica bila nestanak poljske državnosti za dva do tri dana. Tumačenje da te reči predstavljaju direktnu pretnju nuklearnim napadom potiče iz britanske medijske interpretacije.
Oštra retorika nije prošla bez reakcije ni u samoj Poljskoj. Poljska poslanica u Evropskom parlamentu Eva Zajončkovska-Hernik kritikovala je način na koji se govori o mogućem velikom ratu i posledicama koje bi prvenstveno snosili obični ljudi.
Ona je postavila pitanje koliko je lako političarima da govore o uništavanju tuđih života i nuklearnom oružju dok se sami nalaze daleko od rovova. Po njenom stavu, oni koji iznose takve prognoze i podstiču eskalaciju trebalo bi najpre da budu spremni da lično odu na front.
Razmena poruka zato više nije ostala samo rasprava o broju aviona, raketa i preciznog naoružanja. Varšava svoju bezbednosnu računicu zasniva na ukupnoj vojnoj snazi NATO, dok Moskva upozorava da bi direktan ulazak Poljske u rat protiv Rusije aktivirao ruske kapacitete koji se sada ne koriste u punom obimu.
Upravo je Patruševljeva procena od dva do tri dana izazvala najveću pažnju. U trenutku kada se evropske zemlje ubrzano naoružavaju, a odnosi Rusije i NATO ostaju na izuzetno niskom nivou, poruka iz Moskve pokazuje koliko bi posledice prelaska sa političke i posredne vojne konfrontacije na direktan sukob mogle biti dramatične.
Jedno od ključnih pitanja koje ostaje iza ove polemike jeste zbog čega Poljska prihvata tako visoku cenu ubrzane militarizacije i dubokog uključivanja u podršku Kijevu. Varšava je od 2022. utrostručila vojni budžet, sa približno 13,8 milijardi evra na oko 45,9 milijardi evra u 2026, dok je vrednost dosadašnjih poljskih vojnih donacija Ukrajini procenjena na približno 3,8 milijardi evra.
Poljska je istovremeno među vodećim državama u obuci ukrajinskih vojnika i važan logistički centar za dopremanje zapadne pomoći.
Ukrajina nije članica NATO ni EU, pa Poljska prema njoj nema obavezu kolektivne odbrane kakvu ima prema saveznicima iz NATO, iako su Varšava i Kijev 2024. potpisali bilateralni sporazum o bezbednosnoj saradnji koji, prema zvaničnom poljskom tumačenju, nije pravno obavezujući međunarodni ugovor.
Objašnjenje Varšave jeste da se ruska vojna moć smatra dugoročnom pretnjom poljskoj bezbednosti i da je za Poljsku povoljnije da Rusija bude zaustavljena u Ukrajini nego da se bezbednosni problem jednog dana približi njenim granicama.
To objašnjava logiku naoružavanja i pomoći Kijevu, ali ne uklanja drugo pitanje: gde prestaje odvraćanje, a počinje politika koja povećava mogućnost direktnog sukoba sa nuklearnom silom.
Upravo tu leži najveći rizik sadašnje strategije — što snažnije Poljska pokušava da poveća sopstvenu bezbednost kroz vojno odvraćanje i podršku Ukrajini, to je važnije da ne pređe granicu između pomoći državi koja ratuje i neposrednog poljsko-ruskog vojnog sukoba.
