U najnovijem izdanju video-podkasta, voditelj Sajrus Džansen i penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor analizirali su vojnu i ekonomsku situaciju na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Oni su ocenili da ulazak u avgust, više od pet meseci od izbijanja rata s Iranom, označava prekretnicu u kojoj su Sjedinjene Američke Države pretrpele strateški poraz na svim frontovima.
Mekgregor je naglasio da su se tri ključna sukoba Vašingtona — rat u Ukrajini protiv Rusije, regionalni rat na Bliskom istoku i takozvani Hladni rat sa Kinom — pretvorili u američke poraze.
Prema njegovoj proceni, SAD više ne vode ofanzivnu politiku, već odstupničke borbe radi ograničavanja štete, bez ikakve vojne ili političke mogućnosti da poraze pretvore u pobede.
On je istakao da je koncept liberalnog poretka zasnovanog na pravilima pod vođstvom SAD trajno urušen jer je Vašington finansijski iscrpljen, dok su američka valuta i tržište obveznica u ozbiljnoj krizi.
Govoreći o sukobu u Ukrajini, Mekgregor je podsetio da je prvobitna misija Vašingtona bila iscrpljivanje ruske vojne i ekonomske moći putem finansijske i tehničke pomoći, sa ciljem izazivanja kolapsa vlasti u Moskvi.
Takav plan je nazvao ćorsokakom i naveo da ruske snage sada menjaju stav i napreduju ka zapadu, ulazeći u Harkov. On je dodao da je Odesa postala potpuno beskorisna za ukrajinsku vojsku, te da Ukrajina postaje kontinentalna zemlja bez strateškog značaja, kojoj u naredna dva meseca preti potpuni unutrašnji kolaps usled nedostatka ljudstva.
Mekgregor tvrdi da ukrajinsku vlast više ne mogu spasiti ni CIA, ni britanska obaveštajna služba MI6, niti stotine miliona dolara pomoći. Prema njegovim rečima, čak se i stanovništvo u zapadnom delu Ukrajine, koje je istorijski bilo najjače antiruski nastrojeno, okrenulo protiv vlade u Kijevu jer odbija da služi kao „topovsko meso“.
Uprkos tome, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nastavlja da traži novac i opremu, nudi ulazak u rat protiv Irana, dok istovremeno oko 50 odsto zapadne pomoći završava na privatnim računima na Kipru i drugim lokacijama usled rasprostranjenog kriminala i korupcije.
Pukovnik je primetio i promenu ponašanja predsednika Donalda Trampa, koji je Zelenskog od ranije pretnje izbacivanjem iz Ovalne sobe počeo da tretira poput „sina jedinca“.
Analizirajući situaciju na Bliskom istoku, Mekgregor je objasnio da je američka intervencija započeta radi podrške Izraelu, ali da je projekat „Velikog Izraela“ proizveo kontraefekat i ujedinio protivnike.
Pored Hamasa, Hezbolaha i iračkih Narodnih snaga za mobilizaciju, protiv SAD i Izraela stala je i stotina miliona muslimana širom sveta. Pregovori sa Saudijskom Arabijom o nuklearnom sporazumu propali su jer je Vašington insistirao na povratku na Avramove sporazume, koji su krajnje nepopularni u regionu.
Pukovnik je upozorio da su se američki pokušaji destabilizacije Irana — kroz podršku Kurdima, Baločima, pa čak i nagovaranje Avganistana na napad — pokazali potpuno neuspešnim.
Trampova procena da će četvorodnevno bombardovanje srušiti iranski režim i podići 80 odsto stanovništva na pobunu bila je pogrešna, dok su ubijeni iranski lideri zamenjeni još sposobnijim i čvršćim kadrovima.
Iran je iz dosadašnjih napada sačuvao između 70 i 85 odsto svog raketnog arsenala, uz direktnu podršku Kine i Rusije. Pored toga, ni Turska pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ne želi uništenje Irana, dok Ankara istovremeno kontroliše dešavanja u Siriji i na Kavkazu, gde je Azerbejdžanu naložila da obustavi podršku Izraelu.
U svojoj analizi na platformi Sabstek, pod naslovom „Trampov rat do poslednje rakete“, Mekgregor je detaljno obrazložio zašto je eventualna kopnena invazija SAD na Iran osuđena na propast.
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu, poput Karka ili Abu Muse, ili ulazak u luku Čabahar i grad Bander Abas, gde se nalazi nuklearni reaktor Bušer, ne bi donelo nikakvu prednost.
Slanje 5.000 do 10.000 američkih pešadinaca izložilo bi ih naprednim sistemima napada odozgo (ISR strike systems), gde bi vojnici pod neprekidnim izviđanjem bili precizno targetirani bez mogućnosti zaštite ili evakuacije ranjenika.
Osim Karka, ostala ostrva nemaju izvore pijaće vode, a uništenje postrojenja za desalinizaciju izazvalo bi iranske udare na kompletnu preostalu infrastrukturu u Zalivu.
Mekgregor je naglasio da su SAD trajno izgubile kontrolu nad Ormuzskim moreuzom i uporedio tu situaciju sa britanskim porazom u Dardanelima tokom Prvog svetskog rata. Za pokušaj ponovnog zauzimanja Ormuza bilo bi potrebno više od 100.000 vojnika uz masovne gubitke, bez garancije uspeha.
Prethodne procene da se globalni energetski sistem u Zalivu može oporaviti za dve do tri godine više ne važe; nastavak sukoba odložiće obnovu na najmanje jednu deceniju.
Voditelj Sajrus Džansen izneo je podatak da prema izraelskim izvorima čak 92 odsto građana Izraela veruje da su SAD izgubile rat na Bliskom istoku. Džansen je dodao da je Hezbolah blokirao alternativne rute za izvoz nafte sa druge strane Saudijske Arabije, dok je cene goriva u SAD doveo do istorijskih rekorda, pri čemu je cena dizela u Kaliforniji dostigla skoro 8 dolara po galonu.
Džansen je istakao i da je Kina spasila globalnu ekonomiju tako što je smanjila sopstveni uvoz nafte i usmerila je drugim zemljama, oslanjajući se na svoje strateške rezerve od preko 1,4 milijarde barela, što joj omogućava samostalno preživljavanje duže od godinu dana.
Govoreći o političkim posledicama u Vašingtonu, Mekgregor je naveo da poseta premijera Benjamina Netanjahua i doček na crvenom tepihu, kao i prisustvo sahrani senatora Lindzija Grejema, služe nastavku pritiska na Trampa da nastavi finansiranje i bombardovanje.
Međutim, pukovnik smatra da je Sajks-Pikoov sporazum mrtav i da se geopolitička mapa Bliskog istoka neće vratiti na staro. Države regiona sve više pristupaju bloku BRIKS i prelaze na trgovinu u kineskim juanima podržanim zlatom, potiskujući petrodolar.
Mekgregor je zaključio da predstojeći izbori za američki Kongres neće promeniti kurs jer su obe političke partije u SAD u katastrofalnom stanju, ali da je opstanak Donalda Trampa na vlasti do kraja godine ili u 2027. pod velikim znakom pitanja.
S obzirom na to da se očekuje rast cene sirove nafte na preko 150 dolara po barelu, što potvrđuju i vodeći finansijski analitičari poput Reja Dalija, Džefa Karija, Luka Gromena, Džefrija Gundlaha i Džima Rodžersa, američka ekonomija zasnovana na jeftinoj energiji i jeftinim kreditima suočava se sa neizbežnim defoltom.
Tramp je odbacio najbolji sporazum koji je imao u okviru ranije potpisanog Memoranduma o razumevanju, zbog čega mu, prema Mekgregorovoj oceni, preti siguran odlazak sa funkcije.
