Potraga američkih i izraelskih obaveštajnih službi za iranskim vrhovnim liderom Modžtabom Hameneijem, prema pisanju britanskog lista The Times, ušla je u novu fazu.
Kako navodi list, dosadašnje oslanjanje na sajber-obaveštajne metode više ne daje rezultate, pa se težište prebacuje na ljudsku obaveštajnu mrežu i identifikovanje kurira koji prenose poruke.
Prema istom izvoru, Modžtaba Hamenei je na čelo Irana došao nakon što je njegov otac, ajatolah Ali Hamenei, poginuo u izraelskom vazdušnom udaru 28. februara. Britanski list iznosi i tvrdnje da se novi vrhovni lider već oko 150 dana nije koristio telefonom niti računarom, kao i da se krije u duboko ukopanom bunkeru.
Međutim, originalni tekst iz kojeg potiču ove tvrdnje sadrži uredničku napomenu da su pojedini navodi o njegovom zdravstvenom stanju i razlozima skrivanja spekulativni.
Izraelske i američke službe ranije su, kako se navodi, koristile čitav spektar sajber-tehnologija kako bi locirale Alija Hameneija. Među metodama je bilo i hakovanje kamera za nadzor saobraćaja u Teheranu radi praćenja vozila njegovog obezbeđenja i najbližih saradnika.
Operacije koje su sprovodile američka Agencija za nacionalnu bezbednost i izraelska Jedinica 8200, prema istom izvoru, omogućile su utvrđivanje lokacije tadašnjeg vrhovnog lidera, kao i više visokih vojnih i obaveštajnih zvaničnika koji su tom prilikom ubijeni.
Sada je situacija drugačija. Ostaje otvoreno pitanje da li bi eventualna likvidacija novog vrhovnog lidera imala strateški smisao, imajući u vidu procene da stvarnu moć u Iranu u velikoj meri imaju vojni krugovi.
Ipak, Modžtaba Hamenei se smatra jednom od ključnih figura u procesu donošenja odluka, uključujući i odluke o vojnim operacijama, zbog čega njegovo odsustvo predstavlja važan obaveštajni izazov.
U delu obaveštajne zajednice postoji čak i pretpostavka da Modžtaba Hamenei možda više nije živ, dok bi Korpus garde islamske revolucije mogao da održava utisak da je živ kako bi očuvao legitimitet nastavka sukoba sa Sjedinjenim Državama.
Zbog toga je, prema navodima, prioritet potvrditi da li je živ i utvrditi gde se nalazi. Kao moguće lokacije pominju se podzemni tuneli u Teheranu ili vojni bunkeri u blizini svetog grada Koma, oko 145 kilometara južno od prestonice.
Kako elektronski nadzor više ne daje očekivane rezultate, Mosad se sve više oslanja na mrežu agenata unutar Irana, među kojima su, prema tvrdnjama britanskog lista, i Iranci nezadovoljni postojećim stanjem u zemlji. Glavni cilj takve mreže jeste da utvrdi status i lokaciju vrhovnog lidera.
Bivši rukovodilac jednog od odeljenja Mosada Rami Igra ocenio je da je preterano oslanjanje na tehnologiju predstavljalo problem i tokom pokušaja pronalaženja talaca u Pojasu Gaze. On je naveo da, uprkos širokoj mreži tehničkog nadzora, taoci nisu pronađeni upravo zato što ljudska obaveštajna komponenta nije bila dovoljno iskorišćena.
Igra smatra da Modžtaba Hamenei, ukoliko je živ, verovatno koristi višeslojni sistem kurira koji prenose papirne poruke, pri čemu sami kuriri ne znaju sadržaj niti krajnju svrhu onoga što prenose. Zbog toga veruje da bi upravo ljudski faktor mogao da bude ključ njegovog eventualnog lociranja, što je, kako kaže, pretnja koje je iransko rukovodstvo svesno.
Kao primer takvog pristupa navodi se slučaj Osame bin Ladena, kojeg je CIA locirala preko jednog od njegovih kurira. Prema Igrinim rečima, Mosad sada pokušava da identifikuje osobe koje prenose poruke Modžtabi Hameneiju i od njega.
On ocenjuje da bi najefikasniji način bio vrbovanje osobe iz njegovog neposrednog okruženja, ali dodaje da je to izuzetno teško jer je krug ljudi koji imaju direktan kontakt sa njim veoma uzak.
Prema njegovoj proceni, svega dva ili tri pripadnika Korpusa garde islamske revolucije znaju kako da stupe u vezu sa vrhovnim liderom. Kao dodatnu mogućnost pominje praćenje drugih osoba putem telefona i prisluškivanje razgovora o njegovom mogućem boravištu, kao i nuđenje novčanih nagrada putem interneta za korisne informacije, uz obrazloženje da se veliki deo stanovništva suočava sa finansijskim teškoćama.
Na pitanje da li Mosad prati najviše predstavnike iranske vlasti kako bi preko njih došao do Modžtabe Hameneija, Igra je odbacio tvrdnju predsednika Masuda Pezeškijana da je sa ranjenim vrhovnim liderom proveo dva i po sata i da je u dobrom stanju, ocenivši da predsednik Irana nije imao susret sa njim.
Bivši potpukovnik Mosada Avner Avraam ukazao je na još jednu prepreku u potrazi. Prema njegovim rečima, moguće je da se koriste dvojnicima, po uzoru na praksu Sadama Huseina. On tvrdi da ljudi zaduženi za dostavljanje hrane ne mogu da znaju da li ona stiže pravom Modžtabi Hameneiju ili njegovom dvojniku, što dodatno otežava utvrđivanje njegove stvarne lokacije.
Modžtaba Hamenei se nije pojavio ni na sahrani svog oca, a jedini javni tragovi njegovog postojanja ostaju zvanična saopštenja o ratu objavljena u njegovo ime. Avraam smatra da bi, radi smirivanja javnosti, mogao da se obrati građanima audio-porukom, slično načinu na koji se Osama bin Laden obraćao dok se skrivao na granici Avganistana i Pakistana.
Međutim, upozorava da bi i glasovni snimak mogao predstavljati bezbednosni rizik, jer bi analiza audio-zapisa mogla da otkrije podatke o uređaju kojim je snimljen, pa čak i o mestu nastanka snimka.
Jedan bivši visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane ocenio je da je nakon događaja od 28. februara Modžtaba Hamenei verovatno znatno pooštrio mere operativne bezbednosti i da će ljudska obaveštajna mreža imati presudnu ulogu u pokušajima njegovog pronalaženja.
Istovremeno je izrazio sumnju u uspeh takve strategije, navodeći da je Iran četiri decenije izuzetno zatvoreno okruženje, iako smatra da Izrael u toj oblasti ima određene prednosti.
Ukoliko bi Mosad i CIA uspeli da utvrde gde se nalazi Modžtaba Hamenei, konačnu odluku o tome kako iskoristiti prikupljene informacije morali bi da donesu politički lideri Sjedinjenih Država i Izraela.
Jedan bivši visoki predstavnik američke obaveštajne zajednice ocenio je da je već likvidiran veliki broj iranskih lidera i izrazio mišljenje da bi eventualna promena sadašnjeg rukovodstva imala smisla samo ukoliko bi ga nasledila osoba iskreno posvećena demokratskoj budućnosti Irana.
