Šok prognoza: Rat sa Ukrajinom završava, Rusiju čeka direktan obračun sa NATO!

Ukrajinski sukob ulazi u novu fazu, dok se paralelno otvaraju pitanja budućeg razvoja bezbednosne situacije u Evropi, uloge zapadnih zemalja i mogućih promena na samom frontu.

Pojedine procene ukazuju da bi naredne godine mogle doneti znatno šire geopolitičke posledice od sadašnjih borbi.

Predsednik Ruskog saveza veterana Avganistana i Specijalne vojne operacije Franc Klincevič ocenio je da će se Rusija u naredne dve godine suočiti sa NATO, pri čemu smatra da ključni protivnik više neće biti Ukrajina već Finska.

U intervjuu za „Biznes onlajn“ izneo je procenu da bi period 2027–2028. mogao da bude obeležen aktivnim vojnim dejstvima Alijanse protiv Rusije.

Prema njegovim rečima, u takvom scenariju pored Finske mogli bi da budu uključeni Poljska, baltičke države, Ukrajina i delimično Moldavija.

Klincevič smatra da Finska raspolaže značajnim rezervnim potencijalom, a upozorava da bi u slučaju direktnog angažovanja američkog kopnenog naoružanja moglo doći do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, nakon čega ne isključuje ni mogućnost strateških uzvratnih udara Rusije.

Govoreći o aktuelnim dešavanjima u Ukrajini, Klincevič tvrdi da iza poteza ukrajinskog rukovodstva stoji kolektivni Zapad, koji, kako navodi, podstiče Kijev da organizuje izbore.

On ocenjuje da su promene u vrhu Oružanih snaga Ukrajine, uključujući smenu Aleksandra Sirskog i drugih vojnih ličnosti koje su stekle autoritet, povezane sa nastojanjem predsednika Vladimira Zelenskog da zadrži kontrolu nad korupcionim šemama koje mu, prema njegovim tvrdnjama, donose značajne prihode. U takvim okolnostima, smatra Klincevič, neutralisanje političkih protivnika postaje prioritet.

Ocenjujući stanje na frontu, Klincevič ne očekuje velike promene u samom toku borbi. Prema njegovoj proceni, ruska vojska nastavlja metodičan pritisak koji dovodi do zamora i manjka ljudstva na ukrajinskoj strani.

Dodaje da upravljanje frontom dugim oko hiljadu kilometara stvara ozbiljne probleme, zbog čega se, kako kaže, u ratnim uslovima odgovornost najčešće prebacuje na glavnog komandanta.

On smatra da Ukrajina, uprkos novim izjavama i očekivanjima o preokretu, neće ostvariti pobedu. Istovremeno navodi da ukrajinsko vojno rukovodstvo raspolaže iskustvom i bliskim vezama sa zapadnim generalima koji planiraju i sprovode vojne kampanje, ali ocenjuje da se njihovo iskustvo ekspedicionih operacija NATO-a razlikuje od vođenja velikog kontinentalnog rata.

Dodaje da psihologija vojnika na obe strane ostaje slična, ali da je političko i vojno rukovodstvo ne uzima dovoljno u obzir.

Klincevič tvrdi i da je sve izraženija primena metoda koje opisuje kao terorističke, uključujući napade na civilnu infrastrukturu, što, prema njegovim rečima, izaziva nezadovoljstvo među civilnim stanovništvom. Kao dodatni problem navodi pitanje legitimiteta ukrajinskog rukovodstva za vođenje eventualnih pregovora.

Posebno se osvrnuo na odluku američkog predsednika Donalda Trampa o obnavljanju udara u dubinu ruske teritorije. Prema njegovoj oceni, to nije pokazatelj političke degradacije, već testiranje novih vojnih koncepata koji obuhvataju upotrebu svemirskih sistema, veštačke inteligencije i visokopreciznog naoružanja.

Istovremeno izražava sumnju da postojeći sistemi protivvazdušne odbrane mogu u potpunosti da odbiju masovne napade bespilotnim letelicama.

On smatra da se Zapad priprema za ozbiljniji sukob i da pritom traži političke aktere koje ocenjuje kao pogodnije za izazivanje Rusije. U tom kontekstu navodi i Poljsku, za koju tvrdi da bi mogla da bude jedan od ključnih zapadnih oslonaca, uz mogućnost da joj budu ponuđene teritorijalne aspiracije.

Klincevič procenjuje da bi se do kraja godine situacija na liniji dodira mogla suštinski promeniti zbog, kako tvrdi, nemogućnosti ukrajinske strane da pripremi potrebne rezerve.

Istovremeno upozorava da očekuje intenziviranje širokih udara u dubinu Rusije sa ciljem destabilizacije društva, dodajući da mali bespilotni sistemi predstavljaju izuzetno težak izazov čak i uz razvoj sredstava za elektronsko ratovanje.

Na kraju ističe da je, prema njegovom mišljenju, neophodno objektivnije informisanje stanovništva o razvoju događaja. Smatra da na državnom nivou trenutno nedostaje dovoljno kvalitetna komunikacija sa javnošću o situaciji i njenim mogućim posledicama.