Mnogi čitaoci su nam pisali i skrenuli pažnju da se širom sveta vodi specijalni rat protiv naroda te da se u tom smislu koristi i zastrašivanje preko medija koji naprimer umesto reči oboleli koriste reč „zaraženi“ umesto preminuli koriste reč „žrtve“ i još mnogo toga.
U tom smislu mediji su prenosili i brojke bez specifikacije a sve u cilju zastrašivanja građana.
Mediji su sakrili na prvom mestu činjenicu da je u prva 3 meseca u Italiji 2020. godine umrlo manje nego u istom periodu 2017, 2018 i 2019. O tome OVDE.
Svi mediji pa i u Srbiji su sakrili i najvažnije činjenice o Italiji a to je:
Da su umrle osobe uglavnom iznad 70 godina, da je prosečna starost umrlih 80 godina, da je 63 posto umrlih imalo više od tri teške bolesti.
Uostalom pročitajte Tanjugove podatke:
Visoki Institut za zdravstvo (ISS) u Italiji, uradio je analizu smrtnosti na Apeninima na osnovu 1.500 medicinskih kartona osoba koje su preminule od koronavirusa, što je samo deo od ukupno 16 hiljada umrlih u Italiji, ali se uzorak sa naučne tačke može smatrati reprezentativnim.
Analiza koju je predstavio predsednik Silvio Brusafero pokazala je da oboleli umiru dve do pet sedmica nakon zaraze, da je reč uglavnom o osobama iznad 70 godina, da je prosečna starost umrlih 80 godina, da virus pogađa više muškarce, jer je od ukupno zaraženih čiji su kartoni obuhvaćeni analizom, preminulo 32 posto žena, prenosi Tanjug.
[adsenseyu1]
Analiza je pokazala i da su ljudi koji su patili od drugih oboljenja više izloženi riziku od smrtnosti: 63 posto umrlih je imalo više od tri patologije.
Brusafero je skrenuo pažnju na podatak da smrt nastupa dve do pet sedmica nakon zaraze, što znači da postoji relativno dug tok bolesti i da je to, kako on vidi, i jedan od razloga zašto i dalje u Italiji beleži veliki broj smrtnih slučajeva.
Urađena analiza potvrđuje da su osobe iznad 70 godina starosti oni koji su najviše stradali.
U nizu italijanskih gradova pokrenute su istrage zbog visokog procenta smrtnosti u staračkim domovima.
[adsenseyu4]
Samo u regiji Ligurija u 230 staračkih domova 800 osoba je umrlo, najviše stanara domova, ali i osoblja koje ih opslužuje.
Prvi nalazi pokazuju da su uzroci ovako visoke smrtnosti bili „nepažnja, površnost, i propusti u upravljanju zdravstvenim ustanovama u kojima su starije osobe umirale masovno, usled širenja virusa.“
„Generalnog imamo razloga za blagi optimizam, brojevi opadaju zahvaljujući poštovanju rigoroznih mera, ali još uvek ne smemo da se opustimo“, rekao je Brusafero.
(Webtribune.rs,Tanjug)
