Skoro svaka deseta zvezda, koja je slična Suncu, ima satelit koji je dvojnik planete Zemlje, naveli su naučnici i putem teleskopa „Kepler“ otkrili da bi dobijeni podaci mogli da ubrzaju potragu za planetama na kojima je moguć život, navodi se u članku u elektronskoj biblioteci „Arhiv“.
Kako se navodi, proteklih godina orbitalni teleskopi „Kepler“ i „Korot“ otkrili su više od 4.000 egzoplaneta i sličan broj onih za koje se samo pretpostavlja da su egzoplanete. Većina pripada vrsti „vrelih“ Jupitera, ali nove metode omogućavaju da se pronađe sve više malih planeta.
[adsenseyu1]
Sve veći broj potencijalnih dvojnika Zemlje, koji na površini mogu imati vodu u tečnom stanju, navodi naučnike da istražuju na koliko njih bi bio moguć život, koliko se često javljaju i gde se mogu pronaći.
Denli Hsju sa Univerziteta u Pensilvaniji i njegove kolege pokušali su da dobiju tačan odgovor na ta pitanja, koristeći slike koje su prikupili teleskop „Kepler“ i svemirska opservatorija „GAIA“. Kombinovanjem njihovih podataka, astronomi su napravili kompjuterski model Mlečnog puta i prebrojali su broj „rođaka“ naše planete, koristeći napredne statističke metode.
Nakon nekoliko generacija „veštačke selekcije“ astronauti su dobili virtuelnu galaksiju, koja se po obliku podudarala sa našom. Koristeći te podatke, oni su izračunali broj planeta, čije su masa i dimenzije bile slične planeti Zemlji, a čija je godina trajala od 300 do 500 dana. Ispostavilo se da ih ima mnogo, jer svaka peta ili deseta zvezda, koja je slična Suncu, trebalo bi da ima bar jedan satelit sličan našoj planeti.
Prema proračunima naučnika, mnoge od njih neće imati klimu i oblik kao Zemlja, a biće najsličnije Marsu i Veneri. Zanimljivo je da su vrlo retke planete nalik Zemlji koje se nalaze blizu nje, bez obzira na to što su „Kepler“ i drugi teleskopi otkrili nekoliko desetina sličnih svetova kod drugih tipova zvezda.
Sa druge strane, planete u Marsovoj orbiti i u asteroidnom pojasu mogu se javljati veoma često, jer svaka planeta „rođak“ Sunca trebalo bi da ima jedan ili dva slična satelita. Prema rečima naučnika, sve to sugeriše da bi trebalo krenuti u potragu za sličnim planetama, što se ranije nije smatralo racionalnim.
Da bi se to postiglo, neophodno je stvoriti metode za otkrivanje egzosvetova, koji bi bili najpogodniji za rad u prostoru gde je koncentrisano najviše dvojnika Zemlje, zaključuju naučnici.
