Novi kvantni računar u Pekingu može da reši matematičke probleme za 200 sekundi za koji bi trenutnim super-kompjuterima trebali milioni godina da bi ih rešili.
Mreža koju ovi kompjuteri budu razvijali izmeniće načine na koje živimo i radimo.
Kina je postigla „kvantnu nadmoć“ razvojem svog kvantnog računara Jiuzhang, koji je prošlog meseca nadmašio Google-ov kvantni uređaj Sycamore svojom sposobnošću da izračuna 100 biliona puta brže od najbržeg klasičnog super-računara.
Peking je takođe najavio da je izgradio prvu svetsku, potpuno integrisanu kvantnu mrežu. Ranije ovog meseca, mreža satelitskih releja i optičkih kablova između Šangaja i Pekinga uspela je da „teleportuje“ ogromne količine podataka.
Svet je sada svedok rođenja kineskog kvantnog interneta koji će revolucionarno promeniti društvo tako što će omogućiti nezamenljivi prenos podataka i optimizovati mašinsko učenje za „Internet stvari“, a možda i dovesti do instant komunikacije kako se bude dalje razvijao.
Kvantno računanje omogućava procenu više mogućnosti odjednom i izvođenje složenih proračuna koji nisu mogući na normalnim računarima.
Zajedno sa razvojem Jiuzhang-a, nedavni događaji gurnuli su zemlju u prvi plan u trci za pobedom u „kvantnom dobu“ – razvoju koji će uznemiriti Vašington i Silicijumsku dolinu.
Prema rečima stručnjaka, Kina sada igra vodeću ulogu u primeni kvantnih komunikacija. Predviđa se da će tehnologija imati napredne aplikacije za kinesku vojsku, njen finansijski sektor i za celokupnu komunikaciju u zemlji.
Jedna od obećavajućih prednosti kvantnih računara je njihova sposobnost da reše probleme optimizacije mašinskog učenja i brzo čitaju ogromne skupove podataka.
Ovo ubrzavanje algoritama mašinskog učenja omogućiće mnogo naprednije autonomne uređaje. Razvojem Interneta stvari biće dostupne ogromne razmere podataka koje će svake sekunde prikupljati uređaji, senzori i mašine. Kvantni računari bi bili idealni sistemi za obradu informacija.
„Pod izrazom „kvantna nadmoć“ ne misli se na političku dominaciju, već da se zasniva na takvim uređajima koji nadmašuju klasične super-računare.
Izgradnja kvantnih računarskih mašina trka je između prirode i ljudi, a ne između zemalja. Čitava međunarodna zajednica bi trebalo blisko da sarađuje. Trebalo bi da podstaknemo otvoreniju naučnu razmenu kako znanja, tako i ljudi.“, kažu kineski stručnjaci.
Od 2016. godine, kineski predsednik Si Đinping agresivno gura napredak nacionalnog istraživanja kvantne tehnologije.
Ovaj potez je ključni deo njegovog plana da Kinu učini tehnološki nezavisnom i globalnim liderom u naučnom istraživanju i razvoju.
Postavio je naciji cilj postizanja dominacije u oblasti kvantnog računanja do 2030. godine. Za postizanje tog cilja uložene su milijarde dolara, a stvoren je novi institut: Kineska nacionalna laboratorija za kvantne informacione nauke.
Institut je stajao iza stvaranja integrisane kvantne mreže, koja se sastojala od dva satelita i hiljada kilometara optičkih kablova koji povezuju ključne vladine objekte, električne mreže, vojne stanice i banke između Pekinga i Šangaja. Tvrdi se da je čitav sistem imun na ometajuće sajber napade.
Webtribune.rs
