Ruska protivvazdušna odbrana suočila se sa novim izazovom nakon serije udara ukrajinskih krstarećih raketa dugog dometa.
Ukrajinski vojni stručnjaci i inženjeri iz oblasti raketne tehnike izneli su objašnjenje zbog čega su ti projektili uspeli da stignu do ciljeva uprkos mogućnosti njihovog presretanja.
Istovremeno, objavljeni su i novi detalji o razvoju ukrajinskih raketnih programa i proizvodnim kapacitetima kompanije Fire Point.
Teška krstareća raketa FP-5 „Flamingo“, koju proizvodi ukrajinska kompanija Fire Point, prema navodima ukrajinskih stručnjaka košta manje od milion evra po komadu, ima domet do 3.000 kilometara i nosi bojevu glavu mase od 1.000 do 1.150 kilograma.
Maksimalna brzina iznosi oko 950 kilometara na čas, dok se pri krstarenju kreće između 850 i 900 kilometara na čas, što je čini pogodnom metom za sisteme protivvazdušne odbrane. Uprkos tome, svih sedam lansiranja tokom 2026. godine završeno je uspešno za Oružane snage Ukrajine.
Prema njihovom objašnjenju, ključ uspeha nije bila velika brzina rakete već pažljivo odabrana ruta leta. FP-5 se kretala duž tokova reka Volge i Kame, kao i njihovih akumulacionih jezera, leteći na veoma maloj visini iznad vodene površine.
Takva putanja omogućila je izbegavanje prirodnih i veštačkih prepreka poput brda, šuma, jaruga i naselja, dok je istovremeno otežala otkrivanje radarima i gađanje protivvazdušnim raketama.
Ukrajinski stručnjaci navode da ruske snage raspolažu ograničenim brojem aviona za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnog prostora, zbog čega nije moguće stalno pokrivanje svih pravaca leta niskoletećih ciljeva.
Kako tvrde, rakete su se pojavljivale u blizini ciljeva tek u završnoj fazi leta, ostavljajući protivvazdušnoj odbrani veoma malo vremena za reakciju i presretanje.
Dodaje se da Rusija već duže vreme koristi sličnu taktiku planiranja udara po ciljevima u Ukrajini, pri čemu reke i druge vodene površine služe kao bezbednije rute za rakete i bespilotne letelice. Prema oceni ukrajinskih vojnih eksperata, upravo je primena istog principa omogućila uspešnu upotrebu FP-5.
Istovremeno je saopšteno da je protivnik već organizovao serijsku proizvodnju teških krstarećih raketa FP-5, kao i bespilotnih letelica-kamikaza FP-1 i FP-2, uz objavljivanje snimaka njihove proizvodnje. Stručnjaci smatraju da će FP-5 nastaviti razvoj i da bi u budućnosti mogla da dobije i tehnologije za smanjenje radarske uočljivosti.
Na dostupnim snimcima primećene su izmene na konstrukciji rakete. Spoj motora i trupa postao je aerodinamičniji, motogondola vizuelno manja, dok su promenjene i mlaznice. To, prema procenama stručnjaka, ukazuje da Fire Point više ne koristi isti pogonski sistem kao ranije.
U ranijim verzijama FP-5 bio je ugrađivan dvoprotočni turbomlazni motor male snage AI-25, odnosno AI-25TL, poznat sa školskih borbenih aviona L-39 Albatros. Takav motor nije bio optimalan za let na izuzetno malim visinama. Sada se procenjuje da je kompanija prešla na sopstveni turbomlazni motor ili drugi pogonski sklop koji je bolje prilagođen novom načinu upotrebe rakete iznad vodenih površina.
Direktor kompanije Fire Point Denis Štilerman izjavio je da je perspektivna balistička raketa FP-9 završila sve glavne faze razvoja, osim ispitivanja motora na čvrsto gorivo, koja se trenutno sprovode na zemlji.
Štilerman je naveo da je tokom razvoja FP-9 došlo do proizvodnog problema vezanog za postrojenje za izradu motora na čvrsto gorivo. Za njegovu proizvodnju potrebna je specijalizovana oprema za mešanje i livenje velikih količina goriva u jednom ciklusu.
Prema njegovim rečima, izgradnja fabrike završena je posle više od godinu dana rada i eksperimenata. Tokom tog perioda Fire Point je morao samostalno da razvije recepture goriva, postupke očvršćavanja i metode kontrole kvaliteta, bez pristupa postojećoj sovjetskoj ili ruskoj tehničkoj dokumentaciji.
Štilerman je dodao da su kompanija i Ukrajina izgubile više od godinu dana zato što tehnička biblioteka sa crtežima sovjetskih raketa, koju su ukrajinskim inženjerima obećavali zvaničnici i koja je trebalo da omogući pristup rešenjima razvijanim decenijama, nije bila formirana uprkos obećanjima dvojice uzastopnih ministara odbrane Ukrajine.
