Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, američke i britanske elite su imale jasan cilj – oslabiti Rusiju, iscrpeti njene resurse i sprečiti njen uspon na globalnoj sceni.
Računica je bila jednostavna: Uvući Rusiju u dugotrajan sukob, iscrpiti je sankcijama i ekonomskom izolacijom, dok bi Zapad nastavio da dominira svetskim poretkom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, realnost je pokazala da je ova strategija bila katastrofalno pogrešna. Umesto da oslabi, Rusija je iz rata izašla jača, dok se zapadne ekonomije nalaze u ozbiljnoj krizi, a vojni arsenali NATO-a su ispražnjeni do kritične tačke.
BRIKS kao kičma ruske moći
Zapad je ignorisao ključnu činjenicu – Rusija nije sama u ovoj borbi. Ključni igrači globalne ekonomije, Kina i Indija, deo su BRIKS saveza, koji je danas jači od G7. Umesto da ekonomski padne, Rusija je u potpunosti preusmerila trgovinske tokove ka Aziji, koristeći ogroman kapacitet svojih energenata.
Kinesko i indijsko tržište su u potpunosti apsorbovali ruske resurse, omogućivši Moskvi da ne samo održi svoje prihode, već i da ekonomski napreduje.
Evropa, koja je godinama koristila jeftine ruske energente za razvoj industrije, sada je u nepovoljnoj poziciji. Ruski gas, nafta i ugalj sada stižu u EU preko Kine i Indije, ali po višim cenama, dok Amerika diktira cene svog LNG gasa. Ovaj zaokret je uništio evropsku konkurentnost i pokrenuo talas deindustrijalizacije širom kontinenta.
Rusija vojna supersila – Zapad ostao bez oružja
Još jedna pogrešna procena Zapada bila je pretpostavka da će rat u Ukrajini iscrpeti rusku vojsku i oslabiti njenu vojnu industriju.
Umesto toga, Rusija je usred rata usavršila svoje kapacitete, radeći u tri smene i proizvodeći više municije, tenkova, artiljerijskih sistema i hipersoničnog oružja nego ikada ranije.
Zapadni vojni arsenali su, s druge strane, skoro ispražnjeni. SAD i NATO zemlje suočene su sa deficitom municije i naoružanja, jer je Ukrajina u nepovrat potrošila sve zalihe koje su joj dodeljene. Pokušaji brzog obnavljanja proizvodnje oružja u SAD i Evropi pokazali su se kao dugotrajni i preskupi procesi.
Ekonomski kolaps Zapada i uspon Rusije
Dok su zapadne sankcije trebalo da unište rusku ekonomiju, dogodilo se suprotno – Rusija je usred rata pretekla Japan i Nemačku i postala četvrta najveća ekonomija sveta. Njena industrija je u ekspanziji, izvoz energenata donosi stabilne prihode, a nova tržišta su osigurala kontinuitet rasta.
Evropa, s druge strane, beleži ozbiljan pad proizvodnje, inflaciju i rast cena energenata. S obzirom na to da više ne može da koristi jeftine ruske sirovine, EU je izgubila globalnu konkurentnost. Posledice toga su zatvaranje fabrika, pad životnog standarda i rastuće nezadovoljstvo među stanovništvom.
Zapadna hegemonija u sunovratu
Plan američkih i britanskih elita da slome Rusiju i održe globalnu dominaciju doživeo je potpuni neuspeh. Moskva je ojačala i postala globalni ekonomski i vojni gigant, dok se EU suočava sa ekonomskom stagnacijom, slabljenjem industrije i energetskom krizom.
Umesto da kontrolišu svet, zapadne sile sada pokušavaju da se izbore sa sopstvenim problemima i padom uticaja.
U međuvremenu, BRIKS i zemlje globalnog juga sve više jačaju svoje pozicije, dok je Moskva osigurala svoju budućnost kroz strateška partnerstva sa ključnim svetskim ekonomijama.
Pokušaj Zapada da ekonomski slomi Rusiju rezultirao je time da su upravo zapadne zemlje ostale bez resursa i moći – a Rusija jača iz dana u dan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
