Protesti u Francuskoj drugačiji su od svih protesta u Evropi koje smo do sada videli. Najviše podsećaju na proteste 80-ih godina u Poljskoj i širom Istočne Evrope. Ovo nisu protesti mladih, levičara ili desničara koji odlaze na proteste iz mode. Ovo su protesti zaposlenih, ljudi iz srednje klase koji su stub svakog društva. A zašto se dešavaju?
Možemo nabrojati mnoštvo razloga, od propasti Evropske ekonomije, pada standarda, izbegličke krize, ali ponajviše to je sledeće:
– Evropa je odbila da se na vreme reformiše, a sa njom i Franucska.
[adsenseyu1]
Kako da se reformiše? Evo ovako – krajem Hladnog rata, Zapad je bio pobednik, i enormno se ekonomski obogatio na račun slomljene Istočne Evrope. Bukvalno su nas opljačkali. To je ujedno bio i period najvećeg ekonomskog rasta i SAD i Zapadne Evrope. Međutim, u tim vremenima, Zapad je odbio kao jeretičku ideju da nakon tog perioda treba nešto menjati u svom sistemu. Da je ekonomski sistem blizu kolapsa, a trebalo je da se sete ekonomske krize Zapada krajem 80-ih godina. Ekonomsku propast Zapada sprečio je samo raspad Istočnog bloka i već pomenuta pljačka koja je usledila, inače bi se „Svetska ekonomska kriza“ desila Zapadu početkom 90-ih.
Međutim, poneseni padom Istoka, Zapad je napravio kardinalnu grešku samoljublja. Odbio je da sagleda svoju poziciju, da sagleda svoj i ekonomski i politički sistem realno i trezveno.
Mi sa istoka, morali smo da se reformišemo silom prilika. A znamo šta je to sve značilo i kakve smo užase morali da izdržimo i još uvek trpimo.
Ali šta je bilo sa Francuskom, sa Zapadom, sa SAD? Pošli su od grozne i samoljubljive pretpostavke da su oni najbolje zemlje u istoriji civilizacije, da je kapitalizam najbolji sistem i da tu ništa niti treba niti može da se menja.
Problem je ipak, što su i Zapadu bile potrebne reforme. Umesto realnih, ekonomskih reformi krenuli su u lažne ideološke reforme: „Ljudskopravaške“ i „Humanističke“ koncepte razvoja svog društva. Lingvističke akrobacije poput „Afro-Amerikanac“ koju je skovao Bil Klinton, preko podrške svim mogućim i nemogućim manjinama, ulagivanju Islamskim silama i grupama, izdizanje na pijedestal „ljudskih prava“ kao vrhunske ideologije. Ratovi za „sprečavanje humanitarne katastrofe“ koji su doveli horde izbeglica i migranata i slično.
Najveći greh bio je prema njihovim sopstvenim građanima. Umesto daljeg istorijski linearnog razvoja društva, oni su na Zapadu izvršili maskirovku, to jest stvorili lažnu reformu i lažni napredak društva uzimajući gorepomenute stvari kao fundamente „progresa“.
Tako su umesto civilizacijskog napretka, umesto naučno-tehnološkog napretka – servirali građanima „ljudska prava“ i „seksualna prava“ – zato smo umesto čoveka na marsu dobili – dva čoveka pred oltarom.
Ekonomija je polako odlazila dovraga dok su po medijima klicali gej parovima, dok su dovodili manjine u neverovatno i bezumno privilegovan položaj, dok su i ne-evropske religije postajale zaštićene kao beli medvedi.
I da se razumemo uopšte se ovde ne radi o ljudskim ili LGBT pravima ljudi – uostalom šta ko radi i voli nikog nije briga, ali su od toga napravili religije i tabue, kao mi nekada na istoku od Lenjina, komunizma, proleterijata i voljenih vođa.
Oni na Zapadu sada imaju ljuske, migranstva i LGBT prava kao što smo mi imali „Bratstvo i jednistvo“ i „Samoupravljanje“.
Da se zamažu oči dok tkivo, kostur društva propadaju u nepovrat.
Mi znamo kako smo prošli. Kada smo se gruvanjem topova i klanjem našeg naroda po bivšoj zemlji probudili iz tog magičnog sna, bilo je kasno.
To se sada dešava u Francuskoj. Da li je ovo njihov 9. mart? Njihov 5. oktobar? Ne znamo još. Znamo da su besni. Pad standarda, gigantska sredstva koja daju izbeglicama dok Francuski farmeri jedva sastavljaju kraj sa krajem, osionost nejakog Makrona, dovela je do ovih protesta.
Ali znamo da je bitka otpočela. Na ulicama su i levičari i desničari i Makron i Evropska politika uspela je da izbriše granice između njih.
Dočekali smo našu osvetu. Dočekali smo da posle 30 godina Američki predsednik naziva CNN lažnim vestima, da isti predsednik smatra Soroša glavnim zlom u Evropi i po Evropu. A nama su govorili da smo paranoični, da lupetamo i da to Šešelj, i Sloba izmišljaju.
Kako su do istog tog zaključka kao mi pre 30 godina došli ljudi koji veze sa nama nemaju i koji su hiljadama kilometra daleko preko okeana?
Dakle, bili smo u pravu!
Stiv Benjon. Američka siva eminancija. Čovek koji se zarekao da će pobediti Soroša, i koji je rekao da je Soroš zao – ali briljijantan i da ga treba pobediti njegovim oružjem. A znamo to su protesti, „revolucije“ i „Spontano dešavanje naroda“
Ustvari dobro organizovane, spontane demonstracije, bez vođa, bez centralne komande protiv kojih ne može da se režim izbori….
Zvuči poznato, zar ne?
[adsenseyu4]
A sada se to možda dešava u Francuskoj. Vlada optužuje desničare i posebno Marion Maršal-Le Pen, nećaku Marin Le Pen da sa svojom porodicom stoji iza ovih nereda i da se sprema preuzimanje vlasti u Francuskoj. Ono što je istina, da je njena popularnost i popularnost stranke na vrhuncu. I znamo da je Makron bio zapravo poslednji trzaj Soroševske elite da se ujedini protiv Marin Le Pen i pobedi je u predsedničkoj trci. Sada je najomraženija osoba u Francuskoj…
A naš drugar Stiv Benjon koji se zarekao da će da se bori za Evropsku kulturu i tradiciju i protiv Soroša, migranata i slično, ima dosta uspeha. Polako gradi svoja uporišta u Evropi. Podržava Orbana, dobro je prošao sa svojim kandidatom u Italiji gde ga je progurao na mesto PPV, prvi potpredsednik vlade.
Njegova ideja je stvoriti nešto novo u Evropi i svetu. Da se ukine stara podela, lažna i nametnuta na levicu i desnicu i da se stvore jake evropske snage, leve, desne, nebitno, u jedinstveni front za odbranu Evrope od liberalnih ideologija, Islamizma i slično.
Evropa se konačno menja. Ne treba biti poletan i previše očekivati, ali sve se kreće u tom pravcu.. Uostalom komunizam su počeli da ljuljaju baš Poljaci i Mađari svojim stavovima, a i danas u Evropskoj Uniji Liberali i Soroševci ne mogu da ih smisle….
Slučajnost?
Aleksandar Kiš (Vidovdan)
