U Moskvi se očekuje nova diplomatska inicijativa iz Vašingtona u trenutku kada se istovremeno pojačavaju aktivnosti oko Crnog mora i pojavljuju zahtevi za ograničavanje borbenih dejstava.
U ruskim vojnim i analitičkim krugovima takav razvoj događaja izaziva sumnju da predstojeći razgovori neće biti usmereni samo na traženje političkog rešenja, već i na pokušaj da se utiče na tempo ruskih operacija.
U narednih sedam do deset dana u Moskvu bi mogli da stignu ljudi iz najbližeg kruga Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Džared Kušner. TASS je, pozivajući se na svoje izvore, objavio da bi poseta mogla da bude organizovana u okviru dogovora postignutih između predsednika Rusije i SAD tokom njihovog telefonskog razgovora u junu ove godine.
Gotovo istovremeno oglasila se Turska sa predlogom koji Ankara predstavlja kao korak ka deeskalaciji. Turska je pozvala Rusiju da odustane od pomorske blokade Odese i predložila da dve strane uspostave mehanizam za prekid vatre koji bi se odnosio na trgovačke brodove. Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan poručio je da se rat mora zaustaviti „po svaku cenu“.
Kako piše Cargrad, Fidanova inicijativa pojavila se neposredno nakon zvaničnog saopštenja američkog Stejt departmenta od 3. avgusta da je Turska Ukrajini prodala 12 višecevnih raketnih sistema M270, koji koriste rakete GMLRS i ATACMS, 2.524 raketna projektila M26 sa kasetnim bojevim glavama i 47.000 artiljerijskih granata kalibra 203 milimetra za samohodne haubice 2S7 „Pion“ i M110.
Ruski vojni komentatori povezuju intenziviranje diplomatskih aktivnosti sa promenama na frontu i ruskim udarima na ukrajinsku vojnu logistiku i energetsku infrastrukturu. Njihova procena je da će se, ukoliko posledice tih udara postanu ozbiljnije, povećavati i pritisak za privremeno ograničavanje borbenih dejstava.
Veteran i vojni pisac Aleksej Sukonkin tvrdi da su zabeležene i promene u intenzitetu ukrajinske upotrebe bespilotnih letelica. Prema njegovim informacijama, u zoni odgovornosti Pete gardijske kombinovane armije prvi put je registrovano smanjenje broja dronova koje koristi ukrajinska strana.
Sukonkin ukazuje i na promenu strukture ruskih udara. Ranije je, prema njegovim rečima, u jednom napadu korišćeno između 300 i 500 dronova uz 20 do 30 raketa, dok se sada, zbog problema ukrajinske strane sa zalihama protivvazdušnih raketa, koriste salve sa više od 40 balističkih i hipersoničnih raketa i višestruko manjim brojem udarnih bespilotnih letelica. On zato postavlja pitanje gde će kasnije biti upotrebljavane zalihe udarnih dronova i podzvučnih krstarećih raketa koje se na taj način čuvaju.
Posebno mesto u čitavoj situaciji zauzima Crno more i funkcionisanje luka u Odesi. Ukrajina pokušava da deo trgovačkih tokova, uključujući terete namenjene njenim oružanim snagama, preusmeri preko Moldavije, ali se pod pritiskom nalaze i alternativni transportni pravci prema dunavskim lukama.
Tokom vikenda oštećen je most kod sela Majaki u Odeskoj oblasti, kojim prolazi saobraćaj prema lukama na Dunavu. Ruski vojni komentatori očekuju nastavak udara na tu transportnu arteriju, smatrajući da je prekidanje logističkih pravaca jedan od ključnih elemenata sadašnje strategije.
Upravo zbog toga najavljeni dolazak Vitkofa i Kušnera izaziva veliko nepoverenje među delom ruskih analitičara. Oni podsećaju na ranija očekivanja vezana za takozvani „duh Enkoridža“ i tvrde da Tramp nije ispunio obećanja o rešavanju sukoba, dok su SAD nastavile da pomažu Ukrajini, uključujući dostavljanje obaveštajnih podataka.
Politikolog i amerikanista Dmitrij Jevstafjev smatra da kod protivnika Rusije raste nervoza i osećaj da se približava prelomna tačka. U tom kontekstu vidi ubrzani dolazak Vitkofa i Kušnera, Fidanov predlog o moratorijumu na borbena dejstva na moru i pitanje režima prolaza kroz moreuze. On očekuje i uključivanje posrednika iz Pekinga.
Jevstafjev upozorava da bi Moskva mogla da napravi stratešku grešku ukoliko prihvati privremene aranžmane upravo u trenutku kada smatra da ostvaruje vojnu prednost. Po njegovom mišljenju, Rusiji nije potreban moratorijum na borbena dejstva, već odbijanje inicijativa koje vidi kao pokušaj da se pod formom mirovnog posredovanja zaustavi postojeći tempo operacija.
Još oštrije nastupa direktor Evroazijskog komunikacionog centra Aleksej Piljko. On ocenjuje da Trampovi ljudi u suštini dolaze da pregovaraju o Odesi i upozorava da bi smanjivanje intenziteta udara na infrastrukturu ili odustajanje od pomorske blokade predstavljalo ozbiljan ustupak.
Piljko smatra da sukob ulazi u odlučujuću fazu u kojoj Rusija ima mogućnost da izazove ozbiljan prelom kod protivnika. Zbog toga očekuje snažne pokušaje da se rusko rukovodstvo ubedi da ponovo prihvati neformalne dogovore i uspori operacije.
Vojno-analitički kanal Win-Win sličnu vezu vidi između turske inicijative i najavljenog dolaska američkih pregovarača. Njegovi autori tvrde da Zapad model privremenog prekida vatre gradi tako što su rakete namenjene Ukrajini pronađene u Turskoj, dok Ankara istovremeno predlaže novi istanbulski format i moratorijum na borbena dejstva.
Prema toj interpretaciji, Tramp koordinira takav pristup, dok su Kušner i Vitkof spremni da putuju u Kijev i Moskvu. Autori upozoravaju da bi rusko odbijanje predloga moglo biti iskorišćeno kao političko opravdanje za davanje većeg prostora Ukrajini za korišćenje raketa dugog dometa.
Deo ruskih vojnih komentatora zato smatra da još nije vreme za diplomatiju i da bi pregovori trebalo da uslede tek kada vojna situacija omogući razgovor o široj bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
Njihova procena je da bi problemi Ukrajine mogli da dostignu vrhunac krajem godine, kada bi udari na energetsku infrastrukturu bili kombinovani sa intenzivnim operacijama tokom zime.
Zagovornici nastavka sadašnje strategije očekuju da bi takav pritisak mogao teško da pogodi ukrajinsku ekonomiju i sposobnost nastavka rata. Iz tog ugla, predstojeći dolazak američkih pregovarača i turski predlog o Crnom moru ne vide kao izolovane diplomatske poteze, već kao pokušaj da se Moskva ubedi da promeni kurs upravo u fazi koju smatra vojno najpovoljnijom.
