Pritisak velikih sila da napravimo kompromis oko KiM biće ogroman izazov za političko vođstvo Srbije u narednoj godini, ocenio je istoričar Predrag Marković.
„Problemi oko Kosova su se zaoštrili protekle jeseni i siguran sam da će se ubrzavanje te krize nastaviti u 2019. godini“, rekao je u izjavi za Tanjug potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS).
[adsenseyu1]
Sve oko Kosova, prema njegovim rečima, podseća na situaciju kada neki siledžija šamara nevinu žrtvu, a onaj ko odlučuje o svemu, u ovom slučaju velike sile, poručuje da žrtva i siledžija treba da se približe jedan drugom.
„Siledžija da malo smanji šamare, a žrtva da malo pokaže razumevanja za batine koje prima. Velike sile u rešavanju problema oko Kosova za sada samo pljuju Srbiju“, kaže Marković, tumačeći, „u slikama“, situaciju u kojoj se Srbija nalazi zbog pitanja Kosova koje vidi kao najveći izazov za državu, političko vođstvo i narod u periodu pored nama.
Za njega nema dileme da je prostor za delovanje političkom vođstvu Srbije u krizi oko Kosova vrlo skučen.
„Za albanski političare na Kosovu nema ni nekog štapa, niti šargarepe…Bezvizni režim bi eventualno mogao da bude „šargarepa“ za Albance na Kosovu. Jedino „beli šengen“ u ovom momentu Evropa može da ponudi Kosovu“, kaže Marković, ali i ukazuje da, u situaciji rasta mržnje prema migrantoma i generalno prema strancima u Evropi, nije siguran koliko je evropska administracija spremna da ponudi takvu šargarepu kosovskim Albancima.
„Siguran sam da bi činovnici u Briselu znatno smanjili napetost na Balkanu kada bi Albancima otvorili priliku da potraže bolji život u razvijenim zemljama Evrope“, kazao je Marković.
Ima li se u vidu pritisak koji očekuje po pitanju rešavanja Kosova, uz značajan „odliv stanovništva u inostranstvo“ i nepredvidive poteze svetskih lidera, posebno američkog predsednika Donalda Trampa, Marković ocenjuje da je to sve zajedno splet nepovoljnih političkih i socijalnih izazova koji će se nadviti nad Srbijom u 2019. godini kao, metaforički rečeno, „savršena oluja“.
„Taj termin se obično koristi za neke meteorološke ekstreme ili prirodne katastrofe, kao što su uragani, cunami ili zemljotres. Nalazimo se u situaciji kada bi naši dugoročni, srednjoročni i kratkoročni problemi da se udruže i da se kao poplavni talas sruše na Srbiju“, kazao je Marković.
U srednjoročne probleme ubraja odlazak stanovništva u inostranstvo, ne samo iz Srbije.
„Dešavanja u našem regionu me podsećaju na situaciju u koju sam zatekao na groblju u podnožiju planine Radan. Tamo sam video grobove komšija, koji su se poubijali oko međe…Sada u tom selu ne živi niko, a napištena imanja se prodaju po ceni boljeg telefona. Ako posmatramo širu sliku vidmo da je u Podrinjuu u ratnom vihoru stradalo mnogo ljudi od Drine do Mora. Tamo je takođe pusta zemlja, baš kao i u istočnoj Makedoniji. Decenijama smo ratovali sa Bugarima oko istočne Makedonije, a sada tamo ne žive ni Bugari, ni Srbi ni Makedonci…Ni tamo nema ljudi“, govori Marković.
A mi, kaže Marković, nastavljamo da se svađamo u regionu, ne obazirući se na mogućnost da se naše nacionalne razmirice za sto godina odigravaju u nekom staračkom domu u Nemačkoj.
„Ako nastavimo ovako, tamo će neki Đorđe, Jozo i Mujo raditi kao pomoćno osoblje Oni će se raspravljati dok ih strogi nemački direktor doma bude požurivao dok peru veš, šišaju ogradu ili iznose đubre…“, kazao je Marković.
Kratkoročni problem za Srbiju u 2019. godini, prema Markovićevim rečima, generiše Donald Tramp.
[adsenseyu4]
„Ako kao metaforu uzmemo reči naše himne „budućnosti srpske brod“, možemo da konstatujemo da „američki brod“ usmerava u ovom trenutku totalno nepredvidiv čovek. Tramp se ni sa kim ne dogovara oko svojih narednih poteza, što kratkoročno može da dovede do katstrofe. Njegovo pismo o pregovorima oko Kosova smo doživeli kao podršku, ali je pitanje da li će nešto totalno suprotno da uradi u narednih nekoliko nedelja. U Siriji je pretio Rusiji raketama, a potom je Siriju izručio Irancima i Rusima“, primećuje on.
Ukazuje da se, istovremeno, u Velikoj Britaniji dešava nešto što se može opisati samo kao „totalno ludilo“:
„Bregzit je trebalo da bude blef, potez koji će u pregovorima sa briselskom administracijom malo da pojača poziciju tadašnjeg premijera Dejvida Kameruna, ali se potpuno oteo kontroli“, kaže on i navodi da se mnogi britanski političari, poput Borisa Džonsona sada izvlače iz celog tog zamešateljstva…
(Tanjug)
