Zapadna javnost kao da je zaboravila na mnoge krvave intervencije za koje SAD i NATO nisu odgovarale, ali i na ne tako davnu istoriju sukoba u Ukrajini.
Pozivi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Rusija odgovara za „gnusne ratne zločine“ u Ukrajini pred sudom koji bi bio osnovan u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom ukazuju na izuzetno licemerje Zapada, piše Kurt Nimo za „Ron Pol institut“.
„Ursula fon der Lajen predsedava kriminalnom organizacijom odgovornom za smrt i uništavanje projektovanih ‘neprijatelja’ koji ne prete Evropi. Ona, u suštini, poziva na smrzavanje Evropljana koji zavise od prirodnog gasa iz Rusije po niskim cenama i na rat bez kraja, ili vidljivog rešenja“, piše autor.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Google Play prodavnice besplatno OVDE
U slučaju Rusije, ovo „projektovanje neprijatelja“ Evrope oslanja se na selektivnost zapadnih medija kada je izveštavanje o sukobu u Ukrajini u pitanju, ali i ignorisanje ne tako davne istorije koja je prethodila ruskoj vojnoj operaciji.
Tako, u zapadnom diskursu nema reči o onome što se u tekstu za „Ron Pol institut“ naziva nelegalnim državnim udarom sprovedenom pod pokroviteljstvom SAD protiv ukrajinskog lidera koji se okrenuo Rusiji umesto EU, ali ni o pokolju skoro 50 etničkih rusa u Odesi koji su se protivili Majdanskom ustanku, niti o nepoštovanju Minskih sporazuma iz 2014. i 2015. godine koji je trebalo da spreče „‘građanski rat’ između neo-nacista u ukrajinskoj vojsci i ‘separatista’ u Donbasu.“
Sa druge strane, NATO i SAD nisu odgovarale za agresiju protiv SR Jugoslavije, uprkos pokušajima nekih zapadnih novinara da javnost izveste o kršenju ratnih konvencija ciljanim gađanjem civilne infrastrukture. Štaviše, agresija protiv Srba samo je ohrabrila buduće intervencije.
„Pošto su političari i većina medija rat protiv Srbije prikazali kao moralni trijumf, Bušovoj administraciji je bilo lakše da opravda napad na Irak, Obaminoj administraciji da bombarduje Libiju, a Trampovoj administraciji da više puta bombarduje Siriju“, autor citira Džima Bovarda koji piše za „Libertarijan tajms“.
Kao što nisu odgovarale za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, NATO i SAD nisu odgovarale ni za svoje delovanje u Avganistanu, ali su se oglušile i o optužbe Arapske organizacije za ljudska prava za zločine počinjene u Libiji.
Tadašnji glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala Luis Moreno Okampo priznao da postoje sumnje o ratnim zločinima u Libiji, uključujući tu i linčovanje Moamera Gadafija, ali specijalna komisija koja bi se njima bavila nikada nije osnovana, podseća autor.
Agresija NATO i SAD na Libiju učinila je negdašnjeg prvaka na afričkom kontinentu nerelevantnim geopolitičkim faktorom, dok je invazija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša isto učinila sa Irakom.
Sistemsko uništavanje infrastrukture je tu nekada naprednu zemlju svelo na „preindustrijski nivo“, navodi se u izveštaju za istražni komitet Međunarodnog krivičnog tribunala koji autor citira.
Koja je razlika između Iraka i Ukrajine?
Ruska vojna operacija u Ukrajini i Bušova invazija na Irak ne mogu se porediti zbog više razloga. „Rusija suočava sa neprijateljem na svojoj granici, koji instalira raketne sisteme i izvodi vojne vežbe dok podržava ultranacionalističke neonaciste odgovorne za bombardovanje etničkih ruskih civila u Donbasu“, ukazuje se u tekstu za „Ron Pol institut“.
Irak, s druge strane, nije imao trupe i projektile na granici Sjedinjenih Država. Ni EU nije „nevina“ kada je stradanje nedužnih žrtava širom sveta u pitanju, tvrdi autor, i podseća da su borbeni avioni „jurofajter“ i „tornado“, ali i bombe „MK 80“ i drugi tipovi naoružanja evropskog porekla korišćeni u sukobu u Jemenu.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena ostaje pri stavu da mira neće biti dok Ukrajina ne odluči da prihvati pregovore. Budući da se Kijev u više navrata oglušio na pozive Moskve da sukob okonča za pregovaračkim stolom, Evropi ostaje samo da se „smrzne“, ocenjuje autor.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(rt.rs)
