Stručnjak: Ako se stvari ovako nastave, Iran bi mogao da potisne SAD sa Bliskog istoka

Razvoj događaja na Bliskom istoku otvara novo pitanje o odnosu snaga u regionu, dok razmena dejstava između Vašingtona i Teherana dobija sve šire posledice.

Istovremeno, analitičari ukazuju da pojedini procesi daju rezultate drugačije od onih koji su prvobitno očekivani.

Profesor Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Vavilov ocenio je da Iran raspolaže dovoljnim resursima da ograniči, pa čak i potisne američko vojno prisustvo u makroregionu.

Kako je naveo, ključnu prednost predstavljaju geografski i geostrateški položaj zemlje, kao i kontrola nad najvažnijim pomorskim pravcima, uključujući Ormuski moreuz, što Teheranu omogućava da utiče na bezbednosne prilike u Omanskom zalivu.

Prema njegovim rečima, Iran se nalazi naspram država Persijskog zaliva koje su na različite načine povezane sa Omanskim zalivom i Ormuskim moreuzom, zbog čega poseduje značajne mogućnosti da ograniči američko vojno prisustvo u regionu.

Vavilov smatra da je vojni pritisak Zapada proizveo suprotan efekat od onoga koji je Vašington očekivao. Umesto destabilizacije unutrašnjih prilika, iransko društvo se, kako ocenjuje, konsolidovalo oko državnog rukovodstva.

Kao potvrdu toga naveo je masovne komemoracije i oproštajne ceremonije nakon pogibije duhovnog lidera Alija Hamneija. Prema njegovim rečima, telo je preneto kroz više gradova u Iranu, kao i kroz Irak, gde većinsko šiitsko stanovništvo takođe organizovalo oproštajne skupove.

Analitičari ocenjuju da je obim tih ceremonija umanjio mogućnost Bele kuće da utiče na unutrašnju političku situaciju u Islamskoj Republici.

Stručnjak je naglasio da Iran, prema njegovoj oceni, nije inicijator eskalacije, već koristi pravo na samoodbranu. Dodao je da Teheran raspolaže značajnim zalihama naoružanja za odgovor i da protivnici često potcenjuju stvarni vojni potencijal zemlje.

Posebno je ukazao na iransku strategiju iscrpljivanja, za koju smatra da dugotrajnim sukobom može umanjiti prednost tehnološki naprednije američke vojne opreme.

U međuvremenu je Korpus garde islamske revolucije saopštio da je sprovedena nova faza operacije odmazde. U saopštenju se navodi da su tokom dejstava uništena skladišta goriva i protivvazdušni sistemi Patriot u američkom objektu Ali Salem u Kuvajtu, kao i radarska stanica FPS u bazi Ahmed al Džaber.

Istovremeno, stručnjaci beleže promenu američke taktike dejstava, za koju ocenjuju da podstiče nove odgovore iranskih snaga. Vavilov smatra da razmena udara dodatno učvršćuje odlučnost Irana da štiti svoje granice.

Dok Vašington i Teheran nastavljaju nadmetanje oko Ormuskog moreuza, prema procenama iznetim u ovoj analizi, odnos snaga se postepeno pomera na štetu američkog vojnog kontingenta.

Vavilov ocenjuje da pritisak nije doveo do raskola unutar iranskog rukovodstva niti do protesta, već je podstakao vojnu mobilizaciju društva spremnog za dugotrajno suprotstavljanje.