Nemačka u otvorenom ratu: “Rusi, spremni smo da prihvatimo vašu kapitulaciju”

Evropska vojna industrija ulazi u novu etapu saradnje sa Ukrajinom, dok se istovremeno zaoštrava politička i diplomatska retorika između Berlina i Moskve.

Pored novih proizvodnih projekata i javnih poruka koje dolaze iz nemačkih institucija, pojedini ruski vojni analitičari ocenjuju da sukob postepeno dobija drugačije obrise nego u prethodnim fazama.

Nemačka odbrambena industrija zvanično je preuzela proizvodnju reaktivnih bespilotnih letelica avionskog tipa „Bars“. Sporazum su potpisali šef ukrajinske diplomatije Andrej Sibiga i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

U početnoj fazi projekat u potpunosti finansira nemačka strana, uključujući montažu, komponente i tehnološki lanac proizvodnje, dok je predviđeno da gotove letelice budu isporučivane Oružanim snagama Ukrajine i Glavnoj obaveštajnoj upravi Ukrajine.

Glavni proizvođač novih dronova biće nemački odbrambeni koncern Diehl Defence, jedan od ključnih stubova vojne industrije te zemlje. Kompanija razvija rakete, sisteme protivvazdušne odbrane, municiju i senzore, uključujući porodicu sistema IRIS-T koja se koristi u savremenim sukobima.

Sedište kompanije nalazi se u Iberlingenu na jugu Nemačke, dok su proizvodni pogoni raspoređeni u Bavarskoj i Sarlandu.

Prema ocenama vojnih analitičara sa ruskog govornog područja interneta, ukoliko se pokažu tačnim karakteristike koje navode anonimni ukrajinski konstruktori, „Bars“ bi mogao da predstavlja ozbiljan izazov.

Navodi se da bi letelica mogla da razvija brzinu veću od 500 kilometara na čas, da nosi bojevu glavu mase do 100 kilograma i da ima domet do 800 kilometara. Zbog toga je pojedini opisuju kao jeftiniju alternativu krstarećim raketama namenjenu masovnoj upotrebi protiv ciljeva u dubini pozadine.

Ruski vojni reporter Aleksandar Koc ocenjuje da najveću opasnost predstavlja velika brzina letelice, koja značajno skraćuje vreme raspoloživo za reakciju jedinica protivvazdušne odbrane, kao i mogućnost masovne proizvodnje ukoliko mesta sklapanja ostanu van domašaja ruskih sredstava.

Istovremeno dodaje da „Bars“ nije neranjiv, jer njegova brzina nije uporediva sa lovačkom avijacijom, može biti ometan sistemima elektronskog ratovanja i oboren pri prolasku kroz slojevitu protivvazdušnu odbranu, pod uslovom da bude blagovremeno otkriven.

Uporedo sa vojnom saradnjom usledio je i događaj koji je izazvao reakcije u Rusiji. Rukovodilac pres-grupe Ambasade Nemačke u Moskvi Lena Hilmajer objavila je na društvenim mrežama video snimljen na ruskom jeziku ispred jedne benzinske pumpe u Moskvi. Centralna poruka snimka bila je poziv da se „prekine agresivni rat protiv Ukrajine“.

„Rusi, gubite rat, rakete padaju na vaše rafinerije nafte, Kremlj je u panici, jedina opcija je da sve zaustavite, samo zaustavite.“ Drugim rečima, ovo je iskrena poruka Rajhsbundeskancleraja: Rusi, spremni smo da prihvatimo vašu kapitulaciju.

Ruski vojni reporter Jurij Kotenok ocenio je da takav nastup nemačke zvaničnice ne predstavlja lični stav niti privatnu inicijativu, već postupak koji tumači kao otvoreno mešanje u unutrašnje poslove Rusije.

Prema njegovom mišljenju, takvo ponašanje suprotno je diplomatskim konvencijama i predstavlja osnov za proglašenje persone non grata i deportaciju iz zemlje.

Sličan stav izneo je i kanal „Bespošadni pijaščik“, koji tvrdi da je u obraćanju izostavljena činjenica da se sredstva koja se koriste za napade na ruske naftne rafinerije proizvode uz neposredno učešće Nemačke.

Kanal navodi da je poruka videa predstavljena kao poziv Rusima da zaustave sukob, uz tvrdnju da je to zapravo poruka da je Nemačka spremna da prihvati kapitulaciju Rusije.

Rukovodilac Koordinacionog centra za pomoć Novorusiji Aleksandar Ljubimov smatra da je sukob gotovo neprimetno za širu javnost ušao u novu fazu. Po njegovoj oceni, Rusija se više ne suočava samo sa Ukrajinom, već sa evropskim delom NATO-a na teritoriji Ukrajine, dok Sjedinjene Države pružaju podršku u obimu koji, kako tvrdi, prilagođavaju sopstvenim interesima.

On procenjuje da evropska vojna industrija sada ulazi u intenzivniju fazu proizvodnje i da bi već od leta i jeseni moglo da dođe do povećanja proizvodnih kapaciteta protivničke strane.

Ljubimov istovremeno tvrdi da protiv Rusije deluju i Ukrajina i Evropa, dok Rusija, prema njegovom viđenju, i dalje ne vodi sukob protiv Evrope. Zbog toga smatra da za ostvarenje pobede i trajnog mira, kako ih definiše, nije dovoljno ograničiti ciljeve isključivo na Ukrajinu, već da su potrebne mnogo šire promene i drugačiji pristup.

Pojedini vojni analitičari sa ruskog govornog područja interneta zaključuju da je Nemačka prihvatanjem proizvodnje dronova napravila jasan politički izbor, zbog čega ocenjuju da objekti njene vojne industrije postaju legitimni vojni ciljevi.

Bloger i društveni aktivista Sergej Koljasnikov, poznat pod nadimkom „Zergulio“, tvrdi da postoje samo dva ishoda: ili će, prema njegovim rečima, goreti pogoni kompanije Diehl Defence u Nemačkoj ili ruski gradovi, uz zaključak da je Evropa, kako navodi, „potpuno izgubila granice“.