Srpski analitičari o ratu u Ukrajini: „Na ivici Trećeg svetskog rata – Ništa više neće biti isto“

Stavljajući temu izgranje multipolarnog sveta u kontekst ukrajinske krize srpski intelektualci sa različitih aspekata pokušali su da objasne u kojoj ravni koleriraju ovi pojmovi te da odgovore na pitanje da li je ovaj sukob na istoku Evrope hodanje ivicom trećeg svetskog rata.

Konferencija Ukrajinska kriza i izgradnja multipolarnog sveta u organizaciji Evroazijskog bezbednosnog foruma ponudila je opsežnu sliku sukoba u Ukrajini.

U kontekstu zadate teme: „Ukrajinska kriza, kao model hibridne agresije NATO na Rusku Federaciju“, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač govorio je o sukobu kolektivnog Zapada, kao nosioca globalizma, sa Rusijom što se odslikava kroz projektovanje i stalno pothranjivanje rata u Ukrajini.

Pratite izbor naših najboljih vesti na TelegramuInstalirajte ga preko Google Play prodavnice besplatno OVDE

„Ukrajinska kriza, kao model hibridne agresije kolektivnog Zapada na Rusku Federaciju, svojim tokom i neposrednim i posrednim učešćem velikih sila značajno će opredeliti evropsku bezbednost i trasirati ključna rešenja globalne bezbednosti u bliskoj budućnosti. Zaista, više neće biti ništa isto“.

Cilj antiruskog rata je slabljenje EU

Profesor Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka analizirao je ponašanje zemalja Evropske unije u sklopu rata u bivšoj Ukrajini, po dva uporedna aspekta: odnos EU prema onima koji su odabrani za cilj ovoga rata – Rusiji i njen odnos prema anglo-američkim pokretačima rata.

„Pokazuje se da je EU, iako aktivno podržava anglo-američke marionete u Kijevu, i sama u poziciji neaktera, nekoga ko trpi od rata koji joj nije u interesu. Tako posmatrano, ovaj antiruski rat, za svoj sekundarni cilj ima slabljenje zemalja EU, koja su u njega, iz raznih razloga, uvučene na osnovu različitih, ali konvergirajućih istorija svoje rusofobije“.

Na ivici Trećeg svetskog rata

Na epohalni značaj Ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, ukazao je novinar Đuro Bilbija uz komentar da se ona odvija na samoj ivici rizika izbijanja trećeg svetskog rata. Iako je u funkciji sprečavanja trećeg svetskog rata, ona je pokrenula istorijske tektonske ploče i procese koji razaraju Fukujaminu fantasmagoriju o „kraju istorije“ i večnoj dominaciji zapadnog liberalizma.

„Da svet nije i neće više biti kao dosad – dobro se vidi i iz Sjedinjenih Država i iz Rusije. Bivši savetnik šefa Pentagona – pukovnik Daglas Mekgregor – sa punom uverenošću ukazuje da će Rusi u Ukrajini sigurno pobediti i da nova faza ukrajinskog rata neće biti samo uništenje ukrajinske države”.

Za Srbe je glavno, dok se istorijske tektonske ploče pomeraju, opominje Bilbija, ne odustati, pod pritiskom Zapada koji gubi, ni od jednog krupnog nacionalnog interesa i ni od jedne jedine barikade na kojoj se brani ono što se mora braniti.

Početak nove ere

O sukobu globalističkog i suverenističkog sveta govorio je profesor Radomir Milašinović, akcentujući činjenicu da kriza u Ukrajini označava početak nove ere u odnosima među državama.
“Možda je bolje reći da je to jedinstven događaj koji označava početak kraja globalizmu. Sigurno je da se to neće dogoditi na mah i da se mora posmatrati kao proces dugog trajanja koji implicira raznolike političke, ekonomske, vojne i kulturološke konsekvence”.

Operacija sa oslobodilačkim karakterom

Pukovnik u penziji Stevica Karapandžić pažnju je posvetio osnovnim obeležjima i karakteristikama operacije na prostoru Ukrajine. On je istakao da je vojnom intervencijom 24. Februara, Rusija sprečila Oružane snage Ukrajine u nameri izvođenja napadne operacije na Donbas i preduhitrivši ih, demonstrirala načelo preventivnog delovanja, odnosno preticanja – „pogledom u napred”.

„Posle nekoliko etapa i uvođenjem 200.000 mobilisanih ruskih vojnika u zonu borbenih dejstava, ruske bataljonske taktičke grupe najverovatnije će postati jezgra za prerastanje u združene taktičke jedinice – brigade i divizije grupisane u operativne sastave. To će uticati da specijalna vojna operacija poprimi klasičan i masovniji, po ruskom shvatanju „oslobodilački” karakter na područjima gde se ogromna većina stanovništva izjasnila za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji“.

Dokaz kriju posmatrači OEBS-a

Analitičar Srđan Perišić je u svom izlaganju izneo zanimljiv podatak koji najbolje ilustruje čiji je ovo rat i ko ga je inicirao.

„Službe bezbednosti su imale operativne podatke da su u oktobru prošle godine Amerikanci kao instruktori zajedno sa Britancima koncentrisali vojne snage kijevskog režima u donjeckoj i luganskoj oblasti da bi izršili agresiju na ove Republike. Da bi to uradili oni su posmatračima OEBS-a oduzeli uređaje za noćne posmatranje pa je celokupna misija nije bila u moćnosti da izvrši kontrolu Minskih sporazuma, a upravo su noću dovlačene jedinice što govori da je Zapad spremao invaziju na Ruse u bivšoj Ukrajini a ne Rusija.“

Učesnici su se složili da ovo što danas gledamo na istoku Evrope jeste realizacija davno postavljenih ciljeva američke spoljne politike, ali da u okolnostima kada Rusi dobijaju rat, posledice će snositi strana koja ga je inicirala, a posledično i blok koji je pružaoo nesebičnu pomoć kijevskom režimu.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

Nataša Jovanović (sputnik)