Rusija uz trenutni obim proizvodnje ima zaliha nafte za još 59 godina, a prirodnog gasa – za 103 godine, saopštio je ministar ekologije Aleksandar Kozlov.
Navedeni podaci ne znače da će Rusija u jednom trenutku ostati bez energenata jer su, objašnjavaju ruski eksperti, brojke odraz zaliha iz trenutne proizvodnje.
Generalni direktor ruskog Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost Konstantin Simonov rekao je za Sputnjik da navedene procene predstavljaju odraz geoloških istraživanja.
„Da sam na mestu zvaničnika koji iznose ove cifre, davao bih objašnjenja. Svi su pročitali da Rusija ima zaliha nafte za još 59 godina, a prirodnog gasa – za 103 godine, što ne znači da ćete se za 103 godine probuditi u Rusiji, a tamo neće biti nijednog molekula gasa. U suštini, reč je o trenutnim geološkim zalihama, odnosno o onome što smo do sada otkrili. Istovremeno, smanjuju se nalazišta nafte, ali ne i gasa. Pored toga, arktička zona praktično nije istražena. Mora se imati u vidu da su navedene brojke takozvani koeficijent zaliha iz trenutne proizvodnje nafte i gasa. Odnosno, to su one rezerve koje su geološke organizacije pronašle i upisale u državni bilans stanja“, pojasnio je ekspert.
Revolucija nafte iz škriljaca
Simonov naglašava da epoha geoloških pronalazaka u Rusiji nije gotova, ali i da, kao što pokazuje iskustvo SAD, nove tehnologije omogućavaju potpuno drugačiju procenu rezervi i proizvodnog potencijala.
„Revolucija nafte iz škriljaca je, na primer, pokazala da, zapravo, kada promenite model procene rezervi, možete pronaći nove zalihe tamo gde ih naizgled uopšte niste očekivali. Klasičan primer je država Teksas koja se preporodila zahvaljujući revoluciji nafte iz škriljaca. S tim u vezi, razvoj tehnologija će takođe omogućiti nove pronalaske. Stoga nisam posebno zabrinut za zalihe tradicionalnog ugljovodonika. Pre 15 godina glavni strah je bio da će svet jednostavno fizički ostati bez nafte, ali ova uplašenost je eliminisana nakon revolucije nafte iz škriljaca. Ispostavilo se da u svetu ima mnogo više nafte i gasa nego što smo očekivali“, rekao je Simonov.
On je dodao da takođe, treba imati u vidu i na primer gasne hidrate koji hipotetički mogu biti od pomoći, ukoliko zalihe nafte ili gasa zaista nestanu.
Zelena energetika zasad neisplativa u Rusiji
Kada je reč o netradicionalnim ugljovodonicima, Simonov objašnjava da su to ugljovodonici koji se proizvode inovativnim metodama, na primer nafta iz škriljaca i kontinentalni grebeni u dubokim vodama. Odnosno, to su resursi koji su teško dostupni za eksploatisanje. Ekspert navodi da pored toga, postoji i alternativna, to jest zelena energetika.
„Svaka država trebalo da procenjuje svoj budući energetski bilans polazeći od energije koju ima ili nema, i od toga koliko će koštati proizvodnja goriva i električne energije iz raznih vrsta nosilaca energije. Postavlja se pitanje: ako o zelenoj energetici razmišljaju u Danskoj ili Nemačkoj, koje su stalni uvoznici ugljovodonika, da li Rusija onda treba da kopira danski energetski model.
Rusija je najveći izvoznik ugljovodonika, dok je Nemačka njegov veliki uvoznik. Glupo bi bilo da Rusija svoj energetski sektor gradi na istim principima kao Nemačka. Mi imamo potpuno drugačiji energetski sistem, klimu, teritoriju i rezerve ugljovodonika kojih nema u Nemačkoj. Ako u Rusiji počnu da razvijaju obnovljivu energiju, uzimajući u obzir klimu u zemlji, to će značiti da samo kopiramo model drugih“, smatra Simonov.
U zimskom periodu kada su u Rusiji temperature jako niske, solarne ili vetroelektrane sigurno neće moći da obezbede dovoljno toplote, te je stoga zelena energetika zasad neisplativa u Rusiji, zaključio je Simonov.
(sputnik)
