Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ozbiljno razmatra mogućnost pripajanja Grenlanda i, prema pisanju The Wall Street Journal-a (WSJ), ne isključuje ni vojni scenario za ostvarenje tog cilja.
Ovaj potez izazvao je značajne međunarodne reakcije, jer se Grenland, iako geografski deo Severne Amerike, nalazi pod suverenitetom Danske, koja je do sada odbacivala svaku mogućnost prodaje ove teritorije.
Prema navodima WSJ, Tramp je zapretio Danskoj uvođenjem ekonomskih sankcija i tarifa ukoliko ne bude spremna da pregovara o prodaji Grenlanda SAD.
Kao odgovor na te pretnje, zvaničnici u Kopenhagenu su predložili alternativna rešenja – proširenje američkog vojnog prisustva na ostrvu i omogućavanje američkim kompanijama povlašćenih ugovora za eksploataciju bogatih prirodnih resursa Grenlanda.
Međutim, unutar administracije Trampa, prema izvorima WSJ, postoji snažno insistiranje da se Grenland pridruži SAD, pri čemu predsednik ne isključuje ni vojne metode kao opciju u slučaju odbijanja danskih vlasti.
Geopolitička važnost Grenlanda za SAD
Grenland je ključna strateška tačka za Vašington, s obzirom na njegovu blizinu Arktiku, regionu od sve većeg geopolitičkog značaja zbog topljenja leda i otvaranja novih pomorskih ruta, kao i ogromnih rezervi prirodnih resursa, uključujući naftu, gas i retke metale.
Trampova administracija gleda na ostrvo kao na potencijalno američko strateško uporište, koje bi moglo da osnaži vojnu i ekonomsku poziciju SAD u odnosu na Rusiju i Kinu, koje poslednjih godina intenziviraju svoje aktivnosti u arktičkom regionu.
Jedan od visokih zvaničnika administracije Trampa potvrdio je da se u Beloj kući vode ozbiljne rasprave o načinima na koje bi Vašington mogao da obezbedi dugoročnu kontrolu nad Grenlandom, naglašavajući da američka vlada Grenland vidi kao ključno pitanje nacionalne i međunarodne bezbednosti.
Prema rečima tog zvaničnika, Bela kuća smatra da je prisustvo SAD na Grenlandu od strateške važnosti i da bi kontrola nad ovim ostrvom omogućila bolje pozicioniranje američke vojske u globalnim okvirima.
Vojna dimenzija i mogući scenariji
Trampova administracija već je pokazala spremnost da koristi ekonomske, političke, ali i vojne poluge za ostvarenje svojih ciljeva. Iako se zvanično ne razmatra neposredna vojna intervencija, činjenica da predsednik ne isključuje ni takvu mogućnost ukazuje na agresivan stav SAD prema ovom pitanju.
Ako Danska nastavi da odbija američke ponude, Vašington bi mogao da primeni scenario sličan onom koji je viđen u drugim delovima sveta – ekonomski pritisci, povećanje američkog vojnog prisustva na Grenlandu i potencijalno izazivanje političke nestabilnosti koja bi mogla da dovede do promene statusa ostrva.
Takođe, SAD bi mogle da pojačaju diplomatske pritiske na Kopenhagen, istovremeno pokušavajući da pridobiju lokalno grenlandsko stanovništvo obećanjima o ekonomskom prosperitetu i većoj autonomiji ukoliko postanu deo Sjedinjenih Država.
S obzirom na to da Grenland već ima određeni stepen samouprave unutar Danske, SAD bi mogle da podrže ideju potpunog odvajanja ostrva i naknadnog pridruživanja Americi, sličnim putem kojim je Aljaska postala deo SAD u prošlom veku.
Danski odgovor i međunarodne reakcije
Danska vlada je do sada odlučno odbijala svaku mogućnost prodaje Grenlanda, naglašavajući da ostrvo nije na prodaju i da će ostati deo danskog kraljevstva.
Ovaj stav podržavaju i mnoge evropske zemlje, koje vide Trampovu inicijativu kao pokušaj narušavanja suvereniteta Danske i presedan koji bi mogao imati šire posledice na međunarodne odnose.
Ukoliko bi se Tramp odlučio za radikalne korake, to bi moglo dodatno pogoršati odnose SAD sa Evropskom unijom, ali i izazvati reakcije Kine i Rusije, koje takođe polažu pravo na ekonomske i strateške interese u arktičkom regionu.
Kremlj pažljivo prati razvoj situacije, jer bi američko prisustvo na Grenlandu dodatno pojačalo pritisak na ruske teritorijalne ambicije u Arktiku.
Trampova ambicija – geopolitička pretnja ili blef?
Iako ideja o vojnom preuzimanju Grenlanda deluje kao ekstremna opcija, Trampov način vođenja spoljne politike pokazao je da je spreman da koristi provokativne izjave i agresivne metode kako bi ostvario američke interese.
Njegova administracija jasno pokazuje da je spremna na sve opcije kako bi osigurala kontrolu nad Grenlandom, bilo kroz diplomatske pregovore, ekonomske pritiske ili potencijalnu vojnu eskalaciju.
Pitanje ostaje – Da li je ovo samo još jedan Trampov politički manevar kako bi se izvršio pritisak na Dansku i postigao povoljan dogovor, ili zaista postoji realna opasnost od konflikta oko ovog strateški važnog ostrva?
U svakom slučaju, Grenland ostaje jedno od ključnih pitanja u geopolitičkoj strategiji SAD, a način na koji će se ovo pitanje rešiti može imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose u narednim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
