Ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu ulaze u novu fazu, a poslednji događaji pokazuju da bi posledice po velike gradove mogle biti znatno ozbiljnije nego što se ranije očekivalo.
Ruske snage su početkom oktobra izvele seriju napada na mostove preko Dnjepra, usmeravajući bespilotne letelice na saobraćajne pravce od kojih zavisi svakodnevno funkcionisanje ukrajinskih gradova. Na meti su se našli Južni i Severni most u Kijevu, kao i jedan most u Zaporožju.
Napadi su počeli 1. oktobra, kada su ruski dronovi pogodili područje Južnog mosta u ukrajinskoj prestonici. Udari su nastavljeni narednih dana, dok je 3. oktobra pogođen i Severni most, koji povezuje dve obale Dnjepra.
Kijevske vlasti bile su primorane da potpuno ili delimično ograniče saobraćaj na više prelaza, što je izazvalo velike gužve i poremećaje u javnom prevozu. Posebno je značajan Južni most, preko kojeg prolazi i linija metroa, zbog čega njegovo zatvaranje utiče na znatno više građana nego prekid obične drumske veze.
Situacija se dodatno pogoršala 6. oktobra, kada je ruski dron pogodio most u Zaporožju. Gradske vlasti saopštile su da je oštećena kolovozna površina, a saobraćaj je obustavljen i preusmeren na alternativne pravce.
Rusko Ministarstvo odbrane je 7. oktobra saopštilo i da je izvelo vazdušni udar na most koji povezuje levu obalu Dnjepra sa ostrvom Hortica u Zaporožju. Moskva tvrdi da je taj objekat korišćen za prebacivanje ukrajinskog vojnog ljudstva i opreme, dok nezavisna potvrda svih detalja ruskog saopštenja nije dostupna.
Posebnu zabrinutost izaziva upotreba novih mlaznih bespilotnih letelica, koje se razlikuju od ranijih sporijih modela. Njihova veća brzina skraćuje vreme za reakciju protivvazdušne odbrane i dodatno otežava zaštitu velikih infrastrukturnih objekata.
Mostovi u Kijevu imaju izuzetan značaj jer Dnjepar deli prestonicu na dva velika dela, između kojih svakodnevno putuju stotine hiljada ljudi. Na levoj obali živi približno milion stanovnika, dok se veliki deo administrativnih institucija i poslovnih aktivnosti nalazi na desnoj.
Dugotrajno zatvaranje prelaza zato ne bi pogodilo samo putnički saobraćaj. Poremećaji bi se preneli na snabdevanje prodavnica, dostavu robe, rad hitnih službi i transport opreme neophodne za funkcionisanje grada.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ocenio je da Moskva nastoji da proširi napade na infrastrukturu koja omogućava normalan život stanovništva. On je upozorio da su, pored energetskih objekata, ugroženi i saobraćaj, komunikacije, zdravstvene ustanove i druge javne službe.
Ovakav razvoj događaja posebno zabrinjava ukrajinske vlasti uoči zime, kada se očekuje dodatno opterećenje energetskog i komunalnog sistema. Istovremeni poremećaji u snabdevanju električnom energijom i drumskom saobraćaju mogli bi znatno da otežaju otklanjanje posledica novih napada.
Ipak, dosadašnji udari nisu doveli do rušenja velikih kijevskih mostova. Njihova oštećenja i privremena zatvaranja pokazuju da za ozbiljan poremećaj saobraćaja nije neophodno potpuno uništenje mostovske konstrukcije.
Upravo u tome leži opasnost nove faze vazdušnih napada: ponovljeni udari na ključne prelaze mogu da ograniče kretanje ljudi i robe čak i kada mostovi ostanu fizički očuvani. Ukoliko se takvi napadi nastave, ukrajinske vlasti suočiće se sa sve težim zadatkom da istovremeno održavaju transport, snabdevanje i osnovne gradske službe.
