Odnosi između Vašingtona i Kijeva ponovo su dospeli u središte političkih tenzija nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa koja je izazvala oštre reakcije ukrajinskog rukovodstva.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izrazio je nezadovoljstvo potezima američke administracije, dovodeći u pitanje način na koji Sjedinjene Države vode razgovore sa Moskvom dok istovremeno pregovaraju sa ukrajinskim predstavnicima.
Povod za novu krizu bila je Trampova odluka da ublaži američke sankcije na izvoz ruskog dizel-goriva, doneta nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zelenski je u audio-komentaru za Novosti Live ocenio da je reč o slaboj odluci američkog predsednika, upozoravajući da će njene posledice biti finansijski veoma korisne za Rusiju.
Ukrajinski predsednik posebno je naglasio da će takav potez omogućiti Putinu da dobije velike količine novca, čime se, po njegovoj oceni, potkopavaju dosadašnji napori da se Moskva ekonomski oslabi međunarodnim sankcijama.
Međutim, nezadovoljstvo Zelenskog nije bilo ograničeno samo na pitanje ruskih energetskih prihoda. Posebno ga je razbesnela činjenica da je odluka doneta upravo u trenutku kada se ukrajinska pregovaračka delegacija nalazi u Sjedinjenim Državama.
Zelenski je optužio Trampa da sa Putinom postiže dogovore o dizelu dok se ukrajinski predstavnici koriste kao paravan za takve razgovore. Time je direktno doveo u pitanje partnerski odnos Vašingtona prema Kijevu.
„To je nepravedno, nije partnerski i, po mom mišljenju, predstavlja slabu odluku snažnih partnera“, poručio je Zelenski, kritikujući američkog predsednika.
Da nezadovoljstvo nije ograničeno na ukrajinskog predsednika pokazuje i reakcija drugih predstavnika vlasti u Kijevu. Dopisnik britanskog lista Fajnenšel tajms Kristofer Miler objavio je na društvenoj mreži Iks da su 9. oktobra uveče među ukrajinskim zvaničnicima vladali razočaranje i bes zbog dogovora Trampa i Putina.
Miler je preneo i izjavu visokog ukrajinskog zvaničnika koji je najavio da Kijev neće odustati od napada bespilotnim letelicama velikog dometa na ruske energetske objekte. Naprotiv, ukrajinska strana namerava da nastavi operacije usmerene protiv infrastrukture za preradu nafte.
„Nastavićemo da spaljujemo njihove rafinerije“, izjavio je ukrajinski zvaničnik, čije je reči Miler objavio na Iksu, a prenela ukrajinska agencija UNIAN.
Ovakva poruka ukazuje na nameru Kijeva da nastavi vojne operacije protiv ruskog energetskog sektora bez obzira na promenu američke politike prema izvozu ruskog dizela. Dok Vašington pokušava da poveća dostupnost goriva na međunarodnom tržištu, ukrajinsko rukovodstvo najavljuje nastavak napada na objekte od kojih zavisi ruska proizvodnja naftnih derivata.
Sa ruske strane, reakcija na američku odluku bila je neposredna. Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je da Rusija odmah počinje da ukida ograničenja na izvoz dizel-goriva, čime se otvara prostor za povećanje isporuka međunarodnom tržištu.
Novak je saopštio da Moskva pozitivno ocenjuje američke korake usmerene na stabilizaciju svetskog energetskog tržišta i postepeno obnavljanje normalne trgovine energentima. Rusija je istovremeno izrazila spremnost za dalju koordinaciju u toj oblasti.
Prema Trampovoj najavi od 9. oktobra, Rusija bi trebalo odmah da isporuči više od 300.000 tona dizela na američko i svetsko tržište, dodatnih 500.000 tona tokom novembra, a zatim još milion tona. Američko Ministarstvo finansija izdalo je privremeno izuzeće od sankcija za određene isporuke ruskog dizela, sa važenjem do aprila 2027. godine.
Za Kijev je posebno nepovoljno to što se američko popuštanje sankcija dogodilo neposredno nakon sastanka Zelenskog sa delegacijom američkog Kongresa u ukrajinskoj prestonici. Ukrajinski predsednik je tokom tih razgovora tražio upravo suprotno od onoga što je Tramp zatim učinio: dodatno zaoštravanje ekonomskih mera protiv Rusije.
Na sastanku su učestvovali američki senatori Rodžer Viker i Kevin Krejmer, kao i članovi Predstavničkog doma Mark Visi i Den Krenšo. Zelenski je objavio video-snimak razgovora sa američkom delegacijom i potom se oglasio na društvenoj mreži Iks.
Jedan od njegovih glavnih zahteva bio je da Vašington primeni oštre sankcione mere povezane sa zakonodavnom inicijativom pokojnog američkog senatora Lindzija Grejama. Zelenski je insistirao da se taj mehanizam upotrebi u borbi protiv ruskih napada bespilotnim letelicama tipa „Geranj“.
Grejamova inicijativa bila je zamišljena kao instrument snažnog ekonomskog pritiska na Rusiju, a ukrajinsko rukovodstvo je od nje očekivalo dodatno ograničavanje finansijskih mogućnosti Moskve. Zbog toga je odluka američke administracije da ublaži sankcije ruskom dizelu izazvala još izraženije razočaranje u Kijevu.
Zanimljivo je i da Zelenski u svojoj prvoj reakciji na Telegramu nije direktno osudio Trampa zbog konkretnog poteza, već je kritikovao opšte slabljenje sankcionog režima protiv Rusije. Tek u naknadnom audio-komentaru otvoreno je napao odluku američkog predsednika i doveo u pitanje njegov odnos prema ukrajinskim partnerima.
Ova razlika u javnim nastupima pokazuje koliko je pitanje odnosa sa Vašingtonom politički osetljivo za ukrajinsko rukovodstvo. Kijev nastoji da sačuva američku podršku, ali se istovremeno suočava sa odlukama administracije koje su u suprotnosti sa njegovim zahtevima za povećanje ekonomskog pritiska na Moskvu.
Dodatnu težinu sporu daje činjenica da je Trampov dogovor sa Putinom postignut u trenutku kada američka administracija nastoji da obuzda rast cena dizela. Na svetskom tržištu energenata povećana potražnja i poremećaji u snabdevanju stvorili su pritisak na cene, zbog čega Vašington pokušava da obezbedi dodatne količine goriva.
Takva američka računica direktno se sudara sa ukrajinskom strategijom ekonomskog iscrpljivanja Rusije. Kijev želi manje ruskih energetskih prihoda i strože sankcije, dok je Tramp odlučio da omogući dodatne isporuke ruskog dizela radi stabilizacije tržišta.
Najava nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije otvara i pitanje kako će se ove dve politike odvijati istovremeno. Moskva planira povećanje izvoza, Vašington računa na dodatno snabdevanje, a Kijev poručuje da će nastaviti da gađa objekte koji imaju ključnu ulogu u proizvodnji goriva.
Istovremeno, ukrajinska delegacija nastavlja diplomatske aktivnosti u Sjedinjenim Državama, dok je Zelenski javno optužio američkog predsednika da pregovore sa Kijevom koristi kao političko pokriće za dogovore sa Moskvom. To predstavlja ozbiljan izazov za dalje usaglašavanje američke i ukrajinske politike prema Rusiji, posebno u oblasti energetike i sankcija.
