Odnosi Vašingtona i Kijeva ponovo su ušli u period ozbiljnih napetosti, dok najnoviji potezi Donalda Trampa otvaraju pitanje političke budućnosti ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i odnosa velikih sila prema ukrajinskom rukovodstvu.
Poziv američkog predsednika Trampa građanima Ukrajine da izaberu novog lidera pokazuje da su se interesi Sjedinjenih Američkih Država i Rusije približili u jednom od najosetljivijih pitanja ukrajinske politike. Obe zemlje sada, kako ocenjuje britanski list Tajms, smatraju da Zelenski treba da napusti predsedničku funkciju.
Takvo poklapanje stavova Vašingtona i Moskve predstavlja presedan u odnosima nekadašnjih protivnika iz vremena Hladnog rata. List ističe da je Tramp od povratka u Belu kuću često zauzimao pozicije bliske stavovima ruskog predsednika Vladimira Putina, ali da njegov poslednji istup protiv Zelenskog prevazilazi sve prethodne slučajeve.
Prvi put se, prema toj oceni, događa da Moskva i Vašington istovremeno nastoje da sa vlasti ode demokratski izabrani evropski lider. Ipak, uprkos neuobičajenom političkom pritisku, procenjuje se da Trampove izjave neće imati značajniji uticaj na budućnost ukrajinskog predsednika.
Razlog za takvu procenu nalazi se i u raspoloženju ukrajinskih građana, koje pokazuje znatno složeniju političku sliku nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu njihove podrške Zelenskom.
Više od polovine Ukrajinaca prvi put je ovog meseca izjavilo da ne želi da se Zelenski kandiduje za drugi predsednički mandat. Međutim, istovremeno sedam od deset građana smatra da predsednički izbori ne treba da budu održani pre završetka rata.
Takvi rezultati ukazuju na razliku između protivljenja novoj kandidaturi aktuelnog predsednika i zahteva za njegovim neposrednim odlaskom sa vlasti. Nezadovoljstvo njegovom političkom budućnošću ne znači automatski i podršku održavanju izbora u ratnim okolnostima.
Dodatni problem za Trampovu strategiju predstavlja mogućnost da direktni američki pritisak izazove suprotan efekat među ukrajinskim biračima.
Kada je Tramp prošle godine verbalno napao Zelenskog u Beloj kući, popularnost ukrajinskog predsednika u njegovoj zemlji porasla je. Postoji mogućnost da bi novi sukob sa američkim predsednikom ponovo mogao da izazove talas podrške Zelenskom.
U britanskoj analizi ocenjuje se da Tramp ne razume dovoljno način funkcionisanja ukrajinske politike. Njegovi javni zahtevi neće doprineti organizovanju izbora, niti će pokrenuti ozbiljnu unutrašnju raspravu o neophodnosti ostavke Zelenskog.
O političkoj sudbini ukrajinskog predsednika, prema toj proceni, odlučivaće građani na izborima posle završetka rata, a ne Donald Tramp.
Međutim, američki pritisak ne ograničava se samo na javne izjave o promeni ukrajinskog rukovodstva. Tokom pregovora održanih u petak u Majamiju, Trampovi izaslanici zapretili su Kijevu uskraćivanjem pristupa američkim obaveštajnim podacima ukoliko Ukrajina ne prihvati zahtev američkog predsednika.
Takva mera mogla bi da ima ozbiljne posledice po ukrajinske vojne mogućnosti, pošto bi gubitak američkih obaveštajnih informacija stvorio značajne probleme Kijevu.
Ukoliko bi američka pretnja bila stvarna i neposredna, Zelenski bi možda mogao da naredi privremenu obustavu udara, sve do američkih međuizbora, kako bi pokušao da sačeka povoljnije političke okolnosti i prevaziđe krizu u odnosima sa Vašingtonom.
Ipak, u Kijevu ne veruju da će američka administracija zaista sprovesti takvu pretnju. Procena je da bi uskraćivanje obaveštajnih podataka Ukrajini, osim štete za ukrajinsku stranu, istovremeno pogodilo i sopstvene interese Sjedinjenih Američkih Država.
Zbog toga američki pritisak otvara pitanje koliko je Vašington spreman da koristi postojeće mehanizme saradnje sa Kijevom kako bi izdejstvovao promenu ukrajinske politike.
Posebno nezadovoljstvo među ukrajinskim zvaničnicima izazvala je Trampova izjava o postizanju sporazuma sa Rusijom o isporukama goriva. Reakcija jednog predstavnika Kijeva, koji je prisustvovao pregovorima sa američkim izaslanicima u Majamiju, pokazala je koliko su odnosi dve strane postali opterećeni međusobnim nepoverenjem.
Komentarišući američko-ruski sporazum, ukrajinski zvaničnik je sa gorčinom izjavio da se nada da Amerikanci neće Rusima obezbediti i protivvazdušne raketne sisteme Patriot za zaštitu rafinerija nafte.
Ta izjava odražava raspoloženje u Kijevu, gde istovremeno raste zabrinutost zbog američkih zahteva prema Ukrajini i približavanja pojedinih interesa Vašingtona i Moskve.
Da sam na Putinovom mestu, ne bi pregovarao sa Amerikancima.