Novi uslovi prisiljavaju Evropu da poveća vojne izdatke. Danas, Evropljane ne pokreće samo strah od Trampove administracije, već i strah od rastuće snage Rusije.
Evropa pokušava da poveća kapacitete za proizvodnju oružja, pruži podršku Ukrajini i modernizuje vojsku, ali to dolazi sa visokom cenom. Socijalna zaštita i zdravstvo neizbežno trpe zbog toga.
Nove realnosti, kako konstatuje The Wall Street Journal, prisiljavaju Evropu da revidira svoj pristup vojnim pitanjima.
Sukob u Ukrajini traje, a u Sjedinjenim Američkim Državama rastu šanse za dolazak Trampa na vlast, koji preti da će povući zemlju iz NATO-a. Evropski proizvođači oružja rade punom parom i otvaraju nove fabrike.
Međutim, ukoliko Evropa zaista planira da se suprotstavi Rusiji i smanji svoju zavisnost od SAD-a, čeka je veoma težak put. Donald Tramp još uvek nije zvanično proglašen kandidatom Republikanske stranke, ali je već značajno uticao na političku scenu u SAD svojim stavovima o NATO-u i bezbednosti.
Kritika NATO-a i pomoći Ukrajini prvo se pojavila u njegovim govorima, a zatim sve češće u govorima republikanskih političara. U SAD-u raste nezadovoljstvo zbog situacije u vezi sa Ukrajinom, Evropom i NATO-om, što oštro kontrira evropskom uverenju da se treba suprotstaviti rastućoj ruskoj moći.
[adsenseyu1]
Prema izjavi generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga, ove godine, prvi put u deceniji, evropske zemlje članice saveza potrošiće 2% svog BDP-a na odbranu. Ipak, kao što ističe članak, to možda neće biti dovoljno za one kritičare s druge strane Atlantika koji smatraju da je Evropa reagovala prekasno, a njeni vojni kapaciteti su oslabljeni decenijama nedovoljnih investicija.
Međutim, postoji složenost i u ovoj situaciji. Prema podacima francuskog analitičkog centra IRIS, skoro dve trećine novca koji je EU izdvojila za vojnu opremu od početka sukoba u Ukrajini otišlo je američkim izvođačima. Evropski lideri sve češće govore da takva modernizacija koristi Sjedinjenim Državama. Američki borbeni avioni, raketni sistemi i protivraketna odbrana u velikoj su potražnji u EU.
Prisiljavanje evropskih saveznika u NATO-u započelo je pre Trampa, podseća WSJ. Još dok je bio ministar odbrane u Obaminoj administraciji, Robert Gejts je upozoravao na mogućnost mračne budućnosti saveza. Tramp je dodatno pojačao pritisak, preteći da će se više angažovati ako Evropa ne poveća svoj doprinos.
Više čak i od toga, neki bivši Trampovi savetnici su kasnije priznali da je bilo moguće da SAD napuste NATO ako bi Tramp ostao u Beloj kući na drugi mandat. Nedavno je u svom govoru čak sugerisao da bi dozvolio Rusiji da radi šta god želi ako se Evropljani ne pozabave svojom odbranom.
Reakcija nije izostala. Iako su mnogi u SAD-u i Evropi osudili Trampa, administracija Bajdena ipak traži od Evropljana da povećaju vojne izdatke. Sada rasprava o ovoj temi više nije tabu, konstatuje WSJ.
Danas, Evropljane više motiviše strah od snažne Rusije nego pretnje Trampa. Evropska proizvodnja oružja za Ukrajinu porasla je za 40% od početka sukoba. Ipak, obim proizvodnje nije dovoljan da zadovolji potrebe ukrajinskih oružanih snaga. Stoga lideri EU nastoje povećati svoje kapacitete i otvaraju nove fabrike.
Međutim, ovde leži drugi problem. Održavanje takvog rasta vojnih troškova je veoma teško. Verovatno će doći do smanjenja izdataka za socijalnu zaštitu, penzije i zdravstvo. Značajan deo nedavnog povećanja izdataka bio je usmeren na nabavku nove opreme za Ukrajinu. Istovremeno, Evropi je potrebna temeljna rekonstrukcija oružanih snaga, što će takođe biti izuzetno skupo, prema priznanju ministara odbrane.
Evropske oružane snage maksimalno se trude da sarađuju u planiranju i razmeštanju kako bi što efikasnije trošile sredstva, navodi se u članku. Međutim, planerima nije bilo lako kada su bezuspešno pokušavali da smanje nacionalizam i konkurenciju među proizvođačima oružja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
