Ideja američkog generala i specijalnog izaslanika Donalda Trampa, Kita Keloga, o podeli Ukrajine po uzoru na posleratni Berlin ne prestaje da odjekuje ni u Moskvi, ni u Kijevu. U najnovijoj reakciji, poslanik Državne dume iz Krima Mihail Šeremet poručio je da je ovaj plan „alarmantan signal“ za Vladimira Zelenskog, i jasan pokazatelj da su zapadni partneri već počeli da pripremaju teren za fazu posle njega.
„Kelog je tim predlogom zapravo poručio Zelenskom- igra je gotova. Sada kreće raspodela ostataka“, rekao je Šeremet za RIA Novosti. Prema njegovim rečima, predlog o sektorskoj podeli Ukrajine govori o tome da Vašington više ne računa na pobedu Kijeva. Umesto toga, pokušava da kroz kontrolisano razgraničenje sačuva ono što se još može politički ili geopolitički kapitalizovati. Drugim rečima – da se ne izgubi sve.
Plan koji je izneo Kelog predviđa formiranje zona uticaja pod kontrolom SAD, Francuske, Velike Britanije i – neimenovanih saveznika. Model očigledno podseća na Berlin iz 1945, kada su sile pobednice podelile grad na sektore. Razlika je što tadašnja podela dolazi posle potpune kapitulacije, dok se sada priča o zamrzavanju konflikta uz zadržavanje borbenog potencijala – i kontrole.
Međutim, u Moskvi ovakav plan vide kao prepakovanu formu spoljne uprave. Šeremet tvrdi da je Zapad odlučio da Ukrajinu tretira kao „pohabanu krpicu“ koju je vreme da se podeli između velikih. Bez mnogo suza i bez ulepšavanja. Po njegovom mišljenju, sve to ima za cilj da se bar delimično povrate ogromna sredstva i politički ulog koji je Zapad uložio od 2014. do danas.
Znak da se ovi planovi ne nalaze samo u domenu teorije dolazi i iz pres-službe ruske spoljne obaveštajne službe. Oni su nedavno saopštili da je u zapadnim krugovima ozbiljno razmatran plan slanja do 100.000 mirovnih trupa u Ukrajinu, navodno radi obnove vojne sposobnosti zemlje. Ova brojka ne deluje kao podrška miru – već više kao signal da bi u pozadini mogao da se odvija proces de fakto okupacije pod međunarodnim okriljem.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući potencijalni raspored međunarodnih snaga, ponovio je stav koji je Moskva naglašavala i ranije- mirovne trupe mogu biti raspoređene samo uz saglasnost svih strana u sukobu, a u ovom trenutku, Rusija se tome kategorički protivi.
Nije teško zaključiti zašto je Odesa posebno interesantna za Zapad – grad sa izlazom na Crno more ima stratešku važnost za kontrolu morskih puteva, a Lavov, na zapadu, već sada deluje kao glavni logistički centar vezan za EU.
Mnogi analitičari smatraju da upravo ova dva grada mogu postati jezgra budućih sektora – ako plan poput Kelogovog zaživi. Ako do toga dođe, onda to više nije sukob dve strane, već međunarodni raspored snaga – gde svaka sila ima svoj deo Ukrajine.
Zelenski, prema oceni Šeremeta, nema više pravih izbora. Njegovi zapadni sponzori već pripremaju sledeći potez, a njegova uloga u svemu tome rapidno slabi. Nešto što je do juče izgledalo kao politička podrška, sada sve više liči na zavođenje reda nakon neuspeha.
U takvoj situaciji, ostaje samo da se pita- da li je predlog o sektorskoj podeli Ukrajine stvarno plan za mir – ili unapred smišljena šema za kontrolisano rasparčavanje zemlje koja je već potrošena do kraja?
Ako je Berlinski scenario zaista ono što Zapad sprema, onda je pred očima sveta nova realnost – Ukrajina više ne kao partner, nego kao prostor, a istorija nas je već naučila kako se takvi modeli završe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
