Na postzapadu se priroda moći menja i nije slučaj da korporacije slome državu ili da država razbije korporacije, ovo je sada simbioza. Forma zakonodavne vlasti će nestati, ostaće kao ukras, stvarna vlast će pripasti izvršnoj, a izvršna vlast će se spojiti sa korporacijama.
Kao rezultat toga, prvo ćemo dobiti državu korporaciju, da je ne mešamo sa korporativnom državom, a zatim ćemo dobiti san ultraglobalista – oživljavanje kompanija poput britanske Istočne Indije na višem nivou.
Kompanija koja će biti opremljena digitalnim tehnologijama i koja više neće kontrolisati tokove kapitala već ljudsko ponašanje, barem postoji takav trend.
Dakle, naglašavam, nije stvar u tome da je vlast podređena korporacijama, to su elementi jedne celine. Do sada se poklapaju po principu Ojlerovih krugova, ali će, najverovatnije, ove podudarnosti biti sve više. Pa, na primer, trebalo je vratiti iračku naftu na svetsko tržište, pa otuda i invazija na Irak, ali rezultat se pokazao manjim od očekivanog.
Dominantna i pobednička strana je britanska kapitalistička klasa kao segment globalne političke klase. Istovremeno, bez spoljne, u ovom slučaju britanske i u manjoj meri američke podrške, zalivske monarhije teško bi opstale u našim turbulentnim vremenima.
I Britanci i Amerikanci guše svaki demokratski proces protiv monarhija. Najvažniji za Veliku Britaniju, glavni grad Zaliva, posebno saudijski petrodolari, igra veliku ulogu u finansiranju budžetskog deficita Ujedinjenog Kraljevstva i tako indirektno pomaže u održavanju statusa funte sterlinga. Javno blagostanje običnih Britanaca ne zavisi mnogo od ovoga, pre svega govorimo o vladajućem sloju.
Može se pretpostaviti da će Britanci u budućnosti pokušati da ojačaju svoju poziciju na Bliskom istoku. I dok razvijaju svoju neformalnu imperiju, oni će to pokušati da urade na račun Rusije u Zakavkazju i na našim zapadnim granicama, pre svega u Ukrajini.
Dolazi globalna sistemska kriza koja naglo povećava značaj kontrole nad resursima. Ova vrednost se povećava za red veličine u uslovima predviđene geoklimatske i geofizičke katastrofe.
Ne mislim na mitsko globalno zagrevanje. I sasvim prozaično slabljenje Golfske struje, restrukturiranje lanaca ishrane svetskih okeana i ciklično (jednom u 11,5-12,5 milenijuma) planetarno restrukturiranje, započeto početkom dvadesetog veka, završiće se, ako ne dođe do globalne katastrofe, u prvih trideset godina XXII veka.
U uslovima krize i postkriznog sveta, jedina stabilna i resursno obezbeđena zona u narednim vekovima biće Severna Evroazija, uglavnom geoprostor Rusije. Skoro svi analitičari se slažu sa ovim.
To našu teritoriju čini glavnom geoistorijskom nagradom 21. veka i narednih nekoliko vekova. Poznati rusofobi Zb. Bžežinski, M. Olbrajt i mnogi drugi na Zapadu su više puta rekli: nepravedno je da Rusija poseduje takav prostor i takve resurse. Kažu da sve ovo treba da pripada svetskoj zajednici – tj. atlantske elite, organizovane u lože, klubove, komisije, redove i neoordenske strukture.
Rusiju atlantisti posmatraju kao sirovinski dodatak, Kinu – kao izvor radne snage, tj. kao nešto sporedno. A ovi „sekundarni“ se usuđuju da se mešaju u planove globalista, razbesnevši ih.
Zapad planira da uz pomoć islama i Arapa postigne rešenje za rusko i kinesko pitanje. Bilo u vidu kontrolisanog haosa nove arapske invazije ili rata sunitskog kalifata sa nevernicima.
U isto vreme, međutim, verni svojoj tradiciji igranja velikih država i naroda i njihovog slabljenja ili čak uništavanja (model je da su se Nemačka i Rusija dva puta igrale u dvadesetom veku), Anglosaksonci će pokušati da unište Islam takođe.
Kroz njegovu maksimalnu radikalizaciju, oduzimanje unutrašnje ekonomske i demografske moći tokom evroazijskih ratova, a potom i transformaciju muslimanskog sveta u neotradicionalni geto, lišen resursa i tehnologije.
Globalistički planeri planiraju da pocepaju muslimanski svet na mnogo malih delova koje mogu da kontrolišu privatne vojne kompanije ili TNC plaćenici, istisnu ostatke resursa iz ovih krajeva i bace ih na smetlište istorije.
Zapad će kontrolisati samo tačke koncentracije resursa i zone komunikacija (na primer, skoro 1800 km mediteranske obale Libije); ostalo će biti ostavljeno na milost i nemilost plemenima, klanovi, kriminalnim sindikatima koji kontrolišu svoje delove.
Delovi Saudijske Arabije, Pakistana (sa odvajanjem Beludžistana), Irana – muslimanski mozaik mogu postati takvi „komadići“. U isto vreme, Zapadu će biti potreban nadzornik u regionu, a to bi mogao biti i Veliki Kurdistan.
Jedina država kojoj se može dozvoliti da bude velika. Na teritoriji Velikog Kurdistana, ako bude stvoren, biće izvori svih najvećih reka u regionu.
To znači da će u nadolazećoj eri nestašice vodnih resursa i, kao rezultat, „vodnih ratova“ u rukama Kurda, ovaj drevni narod, biti, kao i u doba Asirije, najvažnije poluge uticaja na Region. Kurdistan može postati glavni kontrolor zone, zamenjujući Izrael u ovoj ulozi.
U SAD, u zapadnoj Evropi postoji ogroman broj centara koji stvaraju lažne tokove informacija, veštačku realnost. To smo videli u Arapskom proleću, kada su stručnjaci za blogosferu iz raznih centara poput Berkman centra na Univerzitetu Harvard, oni, zapravo, kreirali virtuelnu stvarnost, koja je igrala mnogo važniju ulogu od stvarne stvarnosti.
Sve zavisi od toga da li ćete izabrati plavu ili crvenu pilulu, iskočiti iz matriksa ili ne. Neprijatelj je matriks. Sada protivnik nije posebna država, ne postoji posebna država SAD, ali postoji neka vrsta nadnacionalne strukture koja je daleko od jedinstvene, ali za čije krajnje ciljeve nije bila ni Rusija, ni Evropa, ni Amerika, ni Kina.
Kinezi predstavljaju veliku opasnost za sve ove ljude ovde, mnogo opasniji od Arapa ili Indijaca. Pošto je Kina alternativno čovečanstvo, hijeroglifski jezik. Osim toga, čitava istorija Kine je stalni seljački ustanak. Štaviše, dva ustanka su se završila stvaranjem novih dinastija – ovo je dinastija Han, koju je stvorio Liu Bang kada je zbacio sina Ćin Ši Huanga, i DŽu Juanžanga u 14. veku, koji je stvorio dinastiju Juan. Dve kineske dinastije nastale su kao rezultat seljačko-razbojničkih ustanaka.
S druge strane, što više ekonomskog uspeha Kina ima, to je više društvenih problema, rast društvene polarizacije između slojeva, između klasa i između regiona.
Teško je reći ko će prvi da isklizne: Evropa ili Kina. Ali skoro svi klizaju: Sjedinjene Države, Evropa i Kina. Paradoksalno, ja ovo vidim kao kolosalnu šansu za Rusiju. Činjenica je da, kako istorija pokazuje, Rusija iskače iz istorijskih zamki tokom evropskih i svetskih kriza.
U Velikoj evolucionoj igri, po pravilu, pobeđuju „klinci“ koji imaju prednost u inteligenciji (informacijama) i organizaciji (energija). Dinosauruse su „napravili” mali sisari, čija je prednost bila posedovanje limbičkog mozga, tople krvi i kratkog sna – najmoćnijeg informaciono-energetskog oružja.
Male hrišćanske zajednice potkopavale su Rimsko carstvo, a onda su protestanti igrali sličnu igru sa džinovskom katoličkom mašinom.
Naravno, „klinci” pobeđuju, po pravilu, u krizi – i što je veća i totalnija, to su „davidovi” sa više šansi protiv „golijata”.
Štaviše, pošto su krizne situacije sistemske tranzicije, tačke bifurkacije, u njima nije bitna sila (udar), moć i masa, već pravac kretanja u kome je dovoljan subjekat male snage, koji ima intelekt i metu i koji zna gde da se kreće.
Andrej Fursov lični blog
Webtribune.rs
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
