Avion Iljušin Il-62M, sa oznakama ruskog ratnog vazduhoplovstva, sleteo je u ponedeljak na aerodrom Simon Bolivar u Karakasu, u Venecueli.
Isti avion, koji je prošlog marta prevezao oko 100 ruskih “vojnih savetnika” u Venecuelu, izazvao je ljutnju Vašingtona. Podsetimo da je avion u Venecuelu sleteo u vreme kada je ruska, raketna fregata „Admiral Gorškov“ uplovila u Karipsko more i uplovila u havansku luku, na Kubi.
Posmatrači su Il-62M prepoznali na licu mesta i kroz dobro poznate aplikacije za identifikaciju leta koje se mogu preuzeti na internetu. Robne marke aviona, RA-86496, utvrdile su da je to isti avion koji je u martu sleteo u Karakas. Tada je, uz avion An-124, istovario 100 vojnika i 35 tona opreme, kako bi se “ispunile obaveze iz vojnih ugovora između Rusije i Venecuele“.
[adsenseyu1]
Slike koje je objavio Reuters, a preuzeo kanal RT Rusija, ne ostavljaju prostora za pretpostavke ili sumnju u poređenju sa onima iz prošlog marta.
JOŠ RUSKIH VOJNIKA ZA ODBRANU VENECUELE?
Ovaj put, međutim, ne znamo ništa o prirodi putovanja ruskog aviona u Venecuelu. Prvog dana nisu bili objavljeni nikakvi komentari od strane vlasti u Karakasu ili Kremlju, a čini se da čak i Vašington, za sada, daje izjave suprotne onima u martu.
Tek dan posle Rusija je potvrdila da su u Venecuelu stigli vojni stručnjaci, ali ne kako bi se povećao njihov broj, već zbog rotacije ranije poslatog osoblja u latinoameričku zemlju. Dodatnih komentara ruskog ministarstva spoljnih poslova nije bilo.
Kao što smo naveli, Vašington za sada daje izjave suprotne onima u martu, kada je Bela kuća otvoreno optužila Moskvu za uplitanje u pitanja Venecuele, koju Sjedinjene Države smatraju svojim “dvorištem”. Prisutnost 100 “vojnih savetnika” smatra se efikasnom i pragmatičnom podrškom Madurovoj vladi, ali je ovaj potez Rusije u Vašingtonu probudio strah od “sirijskog rešenja” za venecuelansku krizu.
Avion je boravio u Venecueli tri meseca nakon važne zajedničke rusko-venecuelanske vežbe tokom koje su se u Karakasu rasporedila dva strateška bombardera Tu-160. Iako to nije bio prvi put, ta poseta ruskih bombardera je sigurno bila više od ljubazne posete. Osim toga, Moskva nikada nije skrivala želju za raspoređivanjem neke vrste „polutrajne vojne posade“ u jednoj od država sa pogledom na Karipsko more.
Stoga, s obzirom na presedane, razumno je pretpostaviti da ako Moskva odluči da pošalje vojni transportni avion kao što je Il-62, iza njega je puno više od obične diplomatske posete.
S obzirom na nivo napetosti i snabdevanje Venecuele ruskim, oružanim sitemima, ne bi bilo nimalo čudno da su dodatni vojni savetnici stigli sa Iljušinom kako bi podržali venecuelanske vojnike u upravljanju sistemima, kao što su S-300V, Pancir ili avionima Su-30 koje je Rusija isporučila vazduhoplovnim snagama Venecuele.
Ovo je logičan odgovor, budući da su među 35 tona vojnih zaliha isporučenih u martu i novi sistemi za ometanje i razne elektronske protivmere, koje smo već videli u akciji u Siriji, kada su “isključile” sisteme usmeravanja projektila Tomahawk. Stoga je verovatno bilo potrebno upućivanje dodatnog specijalizovanog osoblja za upravljanje ili za obuku venecuelanske vojske sa novom generacijom spomenute opreme.
[adsenseyu4]
Za sada su sve ovo samo nagađanja i pokušaji da se razume svrha ovog misterioznog leta. Ipak, rezultat analize onoga što znamo i onoga što smo mogli da uočimo tokom ovih meseci jeste da Rusija otvara novo poglavlje u venecuelanskom pitanju, demonstrirajući još jednom da neće ostaviti Karakas i da će podržati Madura u njegovoj borbi da se očuva legitimna vlast u zemlji, što je ujedno odgovor na putovanja Gvaida i naporima Vašingtona da opozicionog zastupnika u međunarodnoj zajednici nametne kao legitimnog predstavnika Venecuele.
Strategija Rusije se u svojim sirijskim i venecuelanskim akcijama pokazala kao uspešna, jer svojom političkom i vojnom snagom iskorišćava slabosti protivnika, prvenstveno diplomatske. Značajno je i da je Il-62M sleteo na aerodrom Simon Bolivar u Karakasu dan nakon pregovora Nikolaja Patruševa i Džona Boltona u Jerusalimu, gde su dvojica visokih izaslanika Moskve i Vašingtona, između ostalog, pregovarali i o Venecueli.
Kako je ruska vojna doktrina isključivo odbrambena, ruska vojska, kao što je poznato, nema istu sposobnost projekcije sile kao Pentagon ili NATO. Moskva sada pokušava da popuni ovaj jaz iz doktrinarnog ugla, iako Kremlju nije cilj da se takmiči sa Sjedinjenim Državama u pogledu sposobnosti brzog premeštanja ljudstva i vojne opreme svuda u svetu. Stoga se oslanja na rešenje koje bismo mogli nazvati “kontrainterferencijom”, kao što čini u Venecueli ili kao što je to bilo u Siriji.
(logicno.com)
