[adsenseyu3]
Severna i Južna Amerika će se „stisnuti“ zajedno, a Karipsko more i Arktički okean će nestati. Azija će se spojiti sa Amerikom, zaključeno je u najnovijoj studiji.
Istraživači ispituju promene koje će se događati tokom nekoliko desetina miliona godina. Geolog Zeng-Ksiang Li, nakon velikog potresa, putovao je u Nepal kako bi pomoću novih seizmoloških instrumenata proučavao sudare indijskih i evroazijskih tektonskih ploča.
Što je Amazija? Ideja da Zemlja formira novi superkontinent, nazvan Amazija, nije nova. Ali seizmološki uređaji i tehnike koje su sada dostupne stručnjacima omogućavaju da se promene proučavaju na detaljniji način. Iako se naučnici slažu da se odvija proces formiranja superkontinenta, predmet debate je gde će se on tačno formirati.
Severna i Južna Amerika će se “stisnuti” zajedno, a Karipsko more i Arktički okean će nestati. Azija će se spojiti sa Amerikom, zaključeno je u najnovijoj studiji. Ove će promene biti vidljive tek za 50 miliona do 200 miliona godina. Uprkos tome što je već spojena s Evroazijom, Indijska ploča nastavlja da se kreće prema Severu, po nekoliko centimetara godišnje, što uzrokuje tektonske aktivnosti.
[adsenseyu1]
Međutim, i drugi kontinenti se kreću jedan prema drugom. Svake godine nestaje nekoliko centimetara Tihog okeana, a to će na kraju rezultirati spajanjem Amerike i Evroazije, dok se Australija takođe prema Aziji kreće 7,8 centimetara godišnje i takođe će se spojiti s Amazijom.
– Za to će trebati najmanje desetak miliona godina, možda čak i stotine miliona, pre nego se novisuperkontinent potpuno formira – rekao je Li.
Naučnici proces mogu uporediti s prethodnim superkontinentom Pangeom, koji je formiran pre oko milijardu i 300 miliona godina. Razbio se na sedam kontinenata i rezultirao rođenjem Atlantskog okeana oko 100 miliona godina kasnije.
Istraživači veruju kako je Pangea treći od četiri superkontinenta u Zemljinoj istoriji. Zemljina površina formirana je od sedam velikih i nekoliko manjih tektonskih ploča koje se kreću brzinom koja varira od nekoliko milimetara do dva centimetra godišnje, brzinom kojom rastu ljudski nokti.
(Dnevnik.hr)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
