U Sarajevu je ubijeno ili nestalo 8.225 osoba srpske nacionalnosti, za vreme rata postojala su 123 logora u kojima je zatvoreno više hiljada ljudi, a broj ubijenih u njima nikad nije istražen.
Ovo su samo neke od tačaka kojima će se baviti Međunarodna komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu u periodu 1991-1995. formirana danas u Banjaluci.
„Komisija može potpuno nezavisno i nepristrasno da radi i danas je prva konstitutivna sednica. Svi resursi Centra, s obzirom na arhivsku dokumentaciju koju posedujemo, biće na raspolaganju Komisiji tokom čitavog njenog rada“, navodi Kojić.
Komisija ima mandat na godinu dana, u skladu sa zaključkom Skupštine Republike Srpske i zaključkom Vlade RS, da sačini konačan izveštaj. Po rečima našeg sagovornika, kakav god da bude izveštaj ove Komisije, biće usvojen od strane Vlade RS.
„Izveštaj će imati značaj, i istorijski i pravni kada je u pitanju kompletna analiza činjenica koje se mogu koristiti i u samim sudskim procesima“, kaže Kojić.
On napominje da su svi međunarodni članovi Komisije angažovani kao stručnjaci i da samim tim ne zna da li će se finalni dokument naći na stolu i njihovih vlada. S druge strane, Kojić je uveren da će ovakav dokument naći svoje mesto na raznim međunarodnim forumima koji će se baviti ovom temom u budućnosti.
Vlada Republike Srpske imenovala je 7. februara članove dve međunarodne i nezavisne komisije — za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine i stradanja svih naroda u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine.
Predsedavajući Komisije za Sarajevo je stručnjak iz Izraela Rafael Izraeli, profesor na Jevrejskom univerzitetu i ekspert iz oblasti istorije radikalnog islamizma. Izraeli je predavao 30 godina na Hebrejskom univerzitetu i bio je gostujući profesor na univerzitetima u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji, Japanu i Evropi. Autor je više od 40 knjiga i mnogih naučnih članaka o modernom Bliskom istoku, islamskom radikalizmu, islamu u Kini i Aziji i otvaranju Kine od strane Francuza.
Osim Izraelija, članovi renomirane Komisije su i Volter Manošek, Darko Tanasković, Lavrens Armand Frenč, Đuzepe Zakarija, Viktor Bezručenko i Patrik Bario.
Zbog čega su bitni baš sarajevski Srbi?
Istoričar Milivoje Ivanišević autor je knjige „Dosije Sarajevo“, koja sadrži imena 7.428 Srba stradalih u Sarajevu. Promovisana je u Doboju u Centru za kulturu i obrazovanje pre samo nekoliko dana, a autor je tada rekao da je u knjizi činjenicama i dokumentima, koje su sačinile međunarodne organizacije i institucije, razrađivao glavne tačke optužnice koje terete Srbe u slučaju Sarajeva, kao i da te činjenice i dokumenti osporavaju haške optužnice koje se odnose na granatiranje Sarajeva, blokadu grada i navodno etničko čišćenja muslimana.
Ivanišević je autor i dela „Knjiga mrtvih Srba Sarajeva“ postradalih 1992-1995, koje važi za kapitalno delo sa 6.628 imena srpskih žrtava na području Sarajeva, od kojih 5.770 sadrže imena osoba za koje je utvrđena smrt i 860 nestalih. Spisak je u međuvremenu proširen i objavljen pod naslovom „Srpske žrtve i srpska stratišta Sarajeva“. Na njemu se ne nalaze Srbi koji su poginuli na teritoriji Srpskog Sarajeva, odnosno Istočnog Sarajeva. Knjigu je sastavio i izdao Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku i Savez logoraša Republike Srpske. Prikupljanje podataka je pomogao MUP Republike Srpske.
Naknadno je Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku izdao knjigu „Srpske žrtve i srpska stratišta Sarajeva“ koja je objavljena 2010. i u kojoj se nalazi novi spisak srpskih žrtava. To delo sadrži četiri spiska obeleženih kao „Privremeni spisak žrtava Sarajeva“, jer ni ovaj ne sadrži konačne podatke.
Ova knjiga — dokument dopunjen je spiskom „Žrtve čija je sudbina za nas još neizvesna“, koja sadrži 1.390 imena lica srpske nacionalnosti, a postoji i treći spisak „Žrtve bez podataka dovoljnih za identifikaciju“ sa 54 imena. U četvrtom „Žrtve umrle posle rata od posljedica ranjavanja i zlostavljanja“ sabrano je 27 imena Srba. Dakle, zbirni spisak sadrži 8.225 osoba srpske nacionalnosti.
U Sarajevu su evidentirana i 123 logora u kojima je zatvoreno više hiljada ljudi, a broj ubijenih u njima nikad nije istražen. U evidenciji je i pet logora — javnih kuća sa više od 200 žena srpske nacionalnosti, starih od 12 i više godina. Nažalost, za ovo niko nije odgovarao.
Srba u Sarajevu, po popisu iz 1991. godine, bilo je 157.526, dakle, oko 30 odsto tadašnjeg stanovništva ovoga grada, raspoređenih u 10 gradskih i prigradskih opština. Sada ih ima oko 20.000 hiljada i svi su smešteni u istočnom, srpskom delu grada. Otuda nije ni čudo što sarajevski Srbi znaju da kažu da „ono što su za Jevreje u Berlinu bili gestapovci, to su za Srbe Sarajeva bile sandžaklije“.
Već iduće nedelje trebalo bi da zaseda i Komisija formirana za Srebrenicu, a to je najavio istoričar Gideon Grajf, predsedavajući ove Komisije, koja se bavi istraživanje ratnih zbivanja u Srebrenici.
Članove ove Komisije čine još Adenrel Šinab iz Nigerije, Juki Osa iz Japana, Rodžer Bajard iz Australije, Zeng Ji iz Kine, Đuzepe Zakarija iz Italije, Markus Goldbah iz Nemačke, Lorens Armand Frenč iz SAD i Marija Đurić iz Srbije. Inače, iz Sarajeva se ne gleda blagonaklono na formiranje ovih komisija.
Brankica Ristić (Sputnik)
