Direktna šteta za Kinu i SAD usled trgovinskog rata će biti slična, procenjuju analitičari. Za američku i kinesku ekonomiju, posledice bi rezultirale gubitkom od 0,2% do 0,3% godišnjeg BDP-a, a iako to nije tako ozbiljno, američka ekonomija bi se mogla srušiti već u prvoj polovini 2019. godine, smatra ruski stručnjak.
Analitičari su procenili ekonomske posledice u svetlu nedavnih akcija SAD i Kine: u odgovoru na Trampove izjave o nametanju 25% tarifa na kineski uvoz, Kina je najavila simetrične mere u odnosu na američku robu.
[adsenseyu1]
“Situacija je izuzetno napeta, tržišta su u nervoznom stanju, iako je izračunat scenario američko-trgovinskog rata,“ rekao je finansijski analitičar Nikita Maslenikov.
Prema njegovim rečima, postoje šanse da će Trampova administracija, inspirisana kratkoročnim ekonomskim uspesima, zatvoriti oči na rizike i dugoročne posledice, rekao je Maslenikov.
“Do 2019. godine, trgovinski rat će biti u stanju da izazove recesiju u SAD. Kao rezultat toga, ono što mi najmanje želimo da se desi jeste ponavljanje krize iz 2008. i 2009. godine,“ rekao je on, dodajući da Kina veoma dobro shvata rizike sa kojima će morati da se bavi.
Direktni gubici u američkoj i kineskoj ekonomiji bi bili slični. Mežutim, obim rizika za Kinu može predstavljati ozbiljan problem. SAD imaju razvijeniji finansijski sistem, njihova ekonomija je više usmerena na globalna finansijska tržišta nego kineska. Kao takva, Kina ima potencijal da traži odgovarajuće poteze, kaže Maslenikov.
“Sa druge strane, može se razumeti pozicioniranje Kine. Koliko vremena može provesti u ovoj igri pokera – sve sa čim se SAD slože se preispituje za dve ili tri nedelje. Neko može da veruje ili ne veruje onome što je dogovoreno sa Trampovom administracijom,“ nastavio je on.
Neželjeni efekti ovog rata će biti uglavnom negativni za ekonomije ekonomskih partnera Kine i SAD, što zapravo pokriva čitav region Pacifika. Dakle, nova recesija bi mogla početi ranije nego što se očekivalo.
Prema rečima analitičara i profesora u Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, Ekaterine Arapove, u dugoročnoj perspektivi, ovaj trgovinski rat može izazvati promene u kineskom ekonomskom sistemu, odnosno transformaciji domaće potrošnje kao glavnog podsticaja ekonomije, i time razvijanje inovativne industrije.
“Na neki način, ovaj trgovinski rat će doprineti ubrzanju svih ovih procesa u kineskoj ekonomiji kao dodatni stimulator. Trenutno, Kina ne može da uvede uvozne kvote na najsavremenije američke tehnološke proizvode, jer se oslanja na tehnologije iz Amerike i drugih razvijenih zemalja,“ rekla je ona.
Arapova je dodala da mere koje ograničavaju uvoz sirovina takođe mogu podstaći razvoj alternativne energije azijskom gigantu.
Vredi napomenuti da su kineske mere odgovora usmerene na prozvodnju američkih država koje su najviše glasale za Trampa tokom predsedničkih izbora. Proizvodi na koje se odnose tarife uključuju soju, kukuruz, pšenicu, pirinač, šećernu trsku, govedinu, svinjetinu, živinu, ribu, mlečne proizvode, orašaste plodove i povrće.
Prema podacima iz Bloomberg Intelligence, ukupna vrednost američkog uglja izvezenog u Kinu prošle godine iznosi 395 miliona dolara. Danas je Kina jedan od glavnih kupaca američke nafte. Ova kupovina pomaže da se stimuliše rast američkog izvoza.
U međuvremenu, za Kinu, kao zemlju koja je najveći svetski uvoznik nafte, američka nafta je samo mali deo njihovog ekonomskog balansa. Najveći dobavljači su Saudijska Arabija i Rusija. U tom smislu, analitičari smatraju da kineske kontramere mogu bolno uticati na američke izvoznike robe.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
