U poslednje vreme svedoci smo dramatične eskalacije napetosti između Izraela i Irana, pri čemu je izraelska strategija sve agresivnija, oslanjajući se na američku vojnu podršku.
Neki analitičari smatraju da je Izrael nervozan zbog neuspeha svog sistema PVO-PRO u slučaju potencijalnog balističkog napada, ali još veću zabrinutost izaziva činjenica da Iran ubrzano napreduje ka razvoju nuklearnog oružja.
Zapadni eksperti, uključujući izveštaje iz MI6 i izraelskih obaveštajnih službi, sugerišu da bi Iran mogao posedovati do deset nuklearnih bojevih glava do aprila 2025. godine.
U izveštaju koji je prenela britanska novina „Tajms“, citirajući bivšeg zamenika direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Olija Hajnona, procenjuje se da je Iran već proizveo prvo nuklearno oružje ili je vrlo blizu tome.
Ovo je dramatično podstaklo spekulacije o mogućnosti preventivnog udara Izraela na iranske nuklearne objekte, što bi Izrael mogao da predstavi kao „akciju odmazde“ zbog potencijalnih iranskih napada.
Ove tvrdnje dodatno su pojačale tenzije u međunarodnoj zajednici, dok mnogi traže dokaze o stvarnom stanju iranskog nuklearnog programa.
Jedan od događaja koji je izazvao sumnje o mogućim nuklearnim testovima u Iranu je zemljotres koji se dogodio 1. oktobra u blizini Teherana.
Iako nije bio razoran i nije izazvao ljudske žrtve, pažnju je privukao zbog sličnosti s podacima koje su registrovali slični nuklearni testovi u drugim zemljama, poput Pakistana.
Jermenski seizmolozi izneli su tvrdnju da su seizmički podaci ovog zemljotresa veoma slični podzemnim nuklearnim testovima.
Osim toga, primećeno je odsustvo naknadnih potresa, što je karakteristično za eksplozije, a ne za prirodne zemljotrese. Takođe, poznati profesor iz Omana, Hamud al-Nufli, podržao je ove spekulacije, tvrdeći da bi Iran mogao uskoro javno predstaviti svoj nuklearni potencijal.
Ove vesti su dodatno pojačale zabrinutost u zapadnim krugovima. Na primer, bivši vojni zvaničnik SAD, Džej Di Vens, blizak saradnik američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, javno je pozvao na preventivne udare na iranske nuklearne objekte, tvrdeći da je Trampova administracija u posedu dokaza o iranskim nuklearnim probama.
Ovo je dodatno pojačalo napetost u regionu, dok se izraelske vojne snage pripremaju za moguće preventivne vojne operacije.
Iako iranske vlasti ne priznaju direktno postojanje nuklearnog oružja, njihova reakcija na optužbe bila je zanimljiva. Uobičajeno odričući ovakve tvrdnje, iranske vlasti su ovaj put ostale suzdržane, što je izazvalo dodatnu pažnju.
Pokazalo se da je iranski stav nejasan, jer zvanični Teheran ne potvrđuje, ali ni ne opovrgava optužbe o posedovanju nuklearnog oružja, što može biti deo šire strategije za dobijanje vremena u međunarodnim pregovorima.
Uprkos stalnim pretnjama iz SAD i Izraela, Iran ostaje odlučan u svojoj retorici, što sugeriše da bi nuklearni potencijal mogao postati ključni adut u pregovorima.
Na globalnom nivou, iranski napredak u nuklearnom programu dočekan je sa velikom pažnjom i zabrinutošću, posebno među zapadnim silama.
Potencijalni nuklearni program Irana mogao bi drastično promeniti ravnotežu moći na Bliskom istoku, a izraelske vojne opcije i podrška SAD u tom kontekstu postaju ključni elementi dalje dinamike konflikta u regionu.
Ukoliko se Iran odluči na dalju eskalaciju i otkrije svoju nuklearnu sposobnost, to bi moglo izazvati domino efekat, koji bi uključivao preventivne udare Izraela i potencijalno širenje sukoba na više frontova.
Istovremeno, pitanje iranske nuklearne energije već duže vreme je ključna tačka sporenja između Teherana i zapadnih sila. Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopske prirode, dok Zapad sumnja u ove tvrdnje i optužuje Teheran za razvijanje nuklearnog oružja pod velom civilnog programa.
Ove sumnje su dodatno intenzivirane napretkom Irana u obogaćivanju uranijuma na nivo od 60 odsto, što je mnogo bliže nivou potrebnom za proizvodnju nuklearnog oružja.
S obzirom na trenutne okolnosti, može se zaključiti da se situacija na Bliskom istoku dodatno komplikuje. Izrael, uz podršku SAD, nastavlja da prati svaki korak Irana, dok se istovremeno priprema za mogući preventivni napad na iranske nuklearne objekte.
Međutim, Iranci su možda već blizu ostvarenja svog cilja i moglo bi se dogoditi da svet uđe u novu eru geopolitičkih previranja na Bliskom istoku.
Svaki novi potez Irana i Izraela će se pratiti sa pažnjom, jer bi svaki nesmotren korak mogao imati dalekosežne posledice ne samo za Bliski istok, već i za svet u celini.
U takvom kontekstu, međunarodna zajednica se suočava sa izazovom kako da odgovori na iranski nuklearni program i spreči dalju eskalaciju.
Sankcije, pregovori i pritisci sa Zapada već su u toku, ali rezultati su neizvesni. Izrael, sa svoje strane, ostaje oprezan, dok pažljivo planira sledeće korake, koji bi mogli značajno promeniti bezbednosnu situaciju u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
